vojačiti

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /ʋojǎːt͡ʃiti/
• Hifenacija: vo‧ja‧či‧ti

Glagol

vojáčiti (ćirilica воја́чити) nesvrš.

1. Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija

Konjugacija glagola vojačiti

Infinitiv: vojačiti		Glagolski prilog sadašnji: vojáčēći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: vojáčēnje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		vojačim	vojačiš	vojači	vojačimo	vojačite	vojače
Budućnost	Futur I.	vojačit ću1 vojačiću	vojačit ćeš1 vojačićeš	vojačit će1 vojačiće	vojačit ćemo1 vojačićemo	vojačit ćete1 vojačićete	vojačit će1 vojačiće
	Futur II.	budem vojačio2	budeš vojačio2	bude vojačio2	budemo vojačili2	budete vojačili2	budu vojačili2
Prošlost	Perfekt	vojačio2 sam	vojačio2 si	vojačio2 je	vojačili2 smo	vojačili2 ste	vojačili2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam vojačio2	bio si vojačio2	bio je vojačio2	bili smo vojačili2	bili ste vojačili2	bili su vojačili2
	Imperfekt	vojačah	vojačaše	vojačaše	vojačasmo	vojačaste	vojačahu
Kondicional I.		vojačio2 bih	vojačio2 bi	vojačio2 bi	vojačili2 bismo	vojačili2 biste	vojačili2 bi
Kondicional II.		bio bih vojačio2	bio bi vojačio2	bio bi vojačio2	bili bismo vojačili2	bili biste vojačili2	bili bi vojačili2
Imperativ		-	vojači	-	vojačimo	vojačite	-
Glagolski pridjev radni		vojačio m. / vojačila f. / vojačilo n			vojačili m. / vojačile f. / vojačila n
Glagolski pridjev trpni		vojačen m. / vojačena f. / vojačeno n			vojačeni m. / vojačene f. / vojačena n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „vojačiti” u Hrvatskom jezičnom portalu