vriskati
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /ʋrîskati/
- Hifenacija: vri‧ska‧ti
Glagol
uredivrȉskati (ćirilica ври̏скати) nesvrš.
Značenja:
- (značenje izvedeno preko sinonima) galamiti, izdirati se, urlati, bučati, izvikivati, grmeti, parati uši (nekom), cijukati, reg. jalakati reg., grajati, alakati, baukati, dernjati se, vikati, halakati reg., cičati, brujati, uzvikivati, kričati, revati reg., ekspr. čepiti žvale ekspr., drati se, rikati, jaukati, larmati, graktati, arlaukati, kliktati, bečati, skičati, ričati, dizati dževu, pištati, vriskati, ruljati reg., ćakati reg., fam. kreštati fam., brečati reg., nadvikivati se, vrištati, drečati [1]
- izražavati nezadovoljstvo [1]
Sinonimi:
- galamiti, izdirati se, urlati, bučati, izvikivati, grmeti, parati uši (nekom), cijukati, reg. jalakati reg., grajati, alakati, baukati, dernjati se, vikati, halakati reg., cičati, brujati, uzvikivati, kričati, revati reg., ekspr. čepiti žvale ekspr., drati se, rikati, jaukati, larmati, graktati, arlaukati, kliktati, bečati, skičati, ričati, dizati dževu, pištati, vriskati, ruljati reg., ćakati reg., fam. kreštati fam., brečati reg., nadvikivati se, vrištati, drečati [1]
- lamentirati, viti, grintati, jaukati, vapiti, reg. ajmekati reg., kukati, vajkati se, stenjati, naricati, vriskati reg., žaliti se, lelekati, jadati se, cmizdreti, tužiti se, jadikovati [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola vriskati
Infinitiv: vriskati | Glagolski prilog sadašnji: vrȉskajūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: vrȉskānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
vriskam | vriskaš | vriska | vriskamo | vriskate | vriskaju | |
Budućnost |
Futur I. |
vriskat ću1 vriskaću |
vriskat ćeš1 vriskaćeš |
vriskat će1 vriskaće |
vriskat ćemo1 vriskaćemo |
vriskat ćete1 vriskaćete |
vriskat će1 vriskaće |
Futur II. |
budem vriskao2 | budeš vriskao2 | bude vriskao2 | budemo vriskali2 | budete vriskali2 | budu vriskali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
vriskao2 sam | vriskao2 si | vriskao2 je | vriskali2 smo | vriskali2 ste | vriskali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam vriskao2 | bio si vriskao2 | bio je vriskao2 | bili smo vriskali2 | bili ste vriskali2 | bili su vriskali2 | |
Imperfekt |
vriskah | vriskaše | vriskaše | vriskasmo | vriskaste | vriskahu | |
Kondicional I. |
vriskao2 bih | vriskao2 bi | vriskao2 bi | vriskali2 bismo | vriskali2 biste | vriskali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih vriskao2 | bio bi vriskao2 | bio bi vriskao2 | bili bismo vriskali2 | bili biste vriskali2 | bili bi vriskali2 | |
Imperativ |
- | vriskaj | - | vriskajmo | vriskajte | - | |
Glagolski pridjev radni |
vriskao m. / vriskala f. / vriskalo n | vriskali m. / vriskale f. / vriskala n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „vriskati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1