zagrnuti

Srpskohrvatski

Izgovor

IPA: /zaɡřːnuti/
Hifenacija: za‧gr‧nu‧ti

Glagol

zagŕnuti (ćirilica загр́нути) svrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Kategorije:

trp.trp.

Oblici:

-o, -a ^[1]
-ćem ^[1]

Značenja:

Okopati krompir, kukuruz i sl. privlačeći motikom zemlju uz njegovu stabljiku. ^[1]
Zasukati rukave. ^[1]
Koji ima zemlju privučenu oko stabljike. ^[1]
Okopavati krompir, kukuruz i sl. privlačeći motikom zemlju uz njegovu stabljiku; orati plugom zagrtačem. Krašovo^[1]
Orati plugom zagrtačem. ^[1]
Okopavanje sa privlačenjem z e mlje uz stabljiku biljke. ^[1]

Primeri:

Nȅ bi trȅbalo da ìdeš jèdnim trȁgom dváput nego ȍma ti je i ȍkopo i zagŕno. ^[2] ^[3] ^[4] Lovra Laćarak Čerević Subotica Deronje Begeč Novi Sad Itebej Taraš Orlovat Čenej ^[1]
Òpēt zàgrnem sa zȅmljom tȁj prȗt, ȍnda tȗ ìstera žȉle. Đala ^[1]
Trȅb dòbro ili zagŕnuti ili podòrati [kukuruz]. Bačinci ^[1]# Kȍpamo, ȍnda ga [kukuruz] zagȓnemo. Vršac Jasenovo ^[1]# Zagŕni kàpūt, nȁpolju je ládno. Subotica Čerević Orlovat ^[1]
Ȍnda zàgrnem tȗ màramu. Dobrinci ^[1]# Dȃj nȅšto da se zàgrnem. Taraš Begeč Novo Miloševo ^[1]# Ako je bȉo zàgrnut, mȏra se pȑvo odgŕnuti, prȅ ore zívanja. Bačinci ^[1]# Ȍnda tȏ mȅteš tȇ dȁske vàko nà pluk, nȃš, tàko bȁš, i tȅraš, a tȏ zàgrće, zàgrće kukùruze. Deronje ^[1]
Mȋ kȍpāmo, a kad bȕde jedàred, pa drȕgi pȗt, pa ȍndak tek zàgrćēmo oko svȁke kukùruza, nàmestīmo kao okrúglo, kao úmku. ^[5] ^[6] ^[3] Aradac Bačinci Laćarak Čortanovci Subotica Ravno Selo Turija Čurug Gospođinci Žabalj Đurđevo Kovilj Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Novo Miloševo Melenci Taraš Žitište Dobrica Kovin Deska Lovra Ivanda ^[1]# Máni tȋ mène, jȃ ću sȁ[d] da ga zagȑćem, a pȍsle mȍž da ga zaitȋvaš s lòpatom kad ga vȁdiš. ^[5] Jaša Tomić Čortanovci Izbište ^[1]# Tȏ se ȍnda zòvu dvȇ kòpnje (pràšidbe) kukùrūza: pȓvo kòpānje, drȕgo kòpānje — zagrtàčina, zàgrtānje. ^[7] Kumane Bačinci Turija Čurug Gospođinci Žabalj Đurđevo ^[1]

Izvedene reči:

zagrnuti se ^[1]
zàgrnut ^[1]
[[zagrtati [zagrćati]]] ^[1]

Sinonimi:

Konjugacija

Konjugacija glagola zagrnuti

Infinitiv: zagrnuti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: zagŕnūvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		zagrnem	zagrneš	zagrne	zagrnemo	zagrnete	zagrnu
Budućnost	Futur I.	zagrnut ću¹ zagrnuću	zagrnut ćeš¹ zagrnućeš	zagrnut će¹ zagrnuće	zagrnut ćemo¹ zagrnućemo	zagrnut ćete¹ zagrnućete	zagrnut će¹ zagrnuće
Budućnost	Futur II.	budem zagrnuo²	budeš zagrnuo²	bude zagrnuo²	budemo zagrnuli²	budete zagrnuli²	budu zagrnuli²
Prošlost	Perfekt	zagrnuo² sam	zagrnuo² si	zagrnuo² je	zagrnuli² smo	zagrnuli² ste	zagrnuli² su
	Pluskvamperfekt	bio sam zagrnuo²	bio si zagrnuo²	bio je zagrnuo²	bili smo zagrnuli²	bili ste zagrnuli²	bili su zagrnuli²
	Aorist	zagrnuh	zagrnu	zagrnu	zagrnusmo	zagrnuste	zagrnuše
Kondicional I.		zagrnuo² bih	zagrnuo² bi	zagrnuo² bi	zagrnuli² bismo	zagrnuli² biste	zagrnuli² bi
Kondicional II.		bio bih zagrnuo²	bio bi zagrnuo²	bio bi zagrnuo²	bili bismo zagrnuli²	bili biste zagrnuli²	bili bi zagrnuli²
Imperativ		-	zagrni	-	zagrnimo	zagrnite	-
Glagolski pridjev radni		zagrnuo m. / zagrnula f. / zagrnulo n			zagrnuli m. / zagrnule f. / zagrnula n
Glagolski pridjev trpni		zagrnut m. / zagrnuta f. / zagrnuto n			zagrnuti m. / zagrnute f. / zagrnuta n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

„zagrnuti” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 ^1,21 ^1,22 ^1,23 ^1,24 ^1,25 ^1,26 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 199.
↑ ^3,0 ^3,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 128. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem
↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
↑ ^5,0 ^5,1 Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 357.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 101.
↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 140.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 ^1,21 ^1,22 ^1,23 ^1,24 ^1,25 ^1,26 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Ivan_Popović,_Govor_Gospođinaca_u_svetlosti_bačkih_govora_kao_celine.-2] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 199.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta.-3] 3,0 ^3,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 128. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem

[Biljana_Marić,_Iz_leksike_Čeneja_(rumunski_Banat)-4] Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).

[Berislav_M._Nikolić,_Sremski_govor.-5] 5,0 ^5,1 Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 357.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-6] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 101.

[Nevenka_Sekulić,_Zbirka_dijalekatskih_tekstova_iz_Vojvodine.-7] Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 140.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]