zagukati

Srpskohrvatski

zagúkati (ćirilica загу́кати) svrš.

Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija glagola zagukati

Infinitiv: zagukati		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: zagúkāvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		zagučem	zagučeš	zaguče	zagučemo	zagučete	zaguču
Budućnost	Futur I.	zagukat ću¹ zagukaću	zagukat ćeš¹ zagukaćeš	zagukat će¹ zagukaće	zagukat ćemo¹ zagukaćemo	zagukat ćete¹ zagukaćete	zagukat će¹ zagukaće
Budućnost	Futur II.	budem zagukao²	budeš zagukao²	bude zagukao²	budemo zagukali²	budete zagukali²	budu zagukali²
Prošlost	Perfekt	zagukao² sam	zagukao² si	zagukao² je	zagukali² smo	zagukali² ste	zagukali² su
	Pluskvamperfekt	bio sam zagukao²	bio si zagukao²	bio je zagukao²	bili smo zagukali²	bili ste zagukali²	bili su zagukali²
	Aorist	zagukah	zaguka	zaguka	zagukasmo	zagukaste	zagukaše
Kondicional I.		zagukao² bih	zagukao² bi	zagukao² bi	zagukali² bismo	zagukali² biste	zagukali² bi
Kondicional II.		bio bih zagukao²	bio bi zagukao²	bio bi zagukao²	bili bismo zagukali²	bili biste zagukali²	bili bi zagukali²
Imperativ		-	zaguči	-	zagučimo	zagučite	-
Glagolski pridjev radni		zagukao m. / zagukala f. / zagukalo n			zagukali m. / zagukale f. / zagukala n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.