Srpskohrvatski

uredi

Izgovor

uredi
  • IPA: /zǎʋuːt͡ɕi/
  • Hifenacija: za‧vu‧ći

Glagol

uredi

zàvūći (ćirilica за̀вӯћи) svrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

  1. -čem [1]


Značenja:


Primeri:

  1. Tȁmo se oni zavúku i nȉko i nȅ istera ȍtūd. Martonoš [1]
  2. Zavúče se pčȅla u ćèliju i čȉsti. Melenci [1]
  3. Bílo nȃs dvánajs ù kuću, bílo drúštvo, a kȕća mȃla, s tr̀skom, pa jedvȁ se zavúčemo. [2] [3] Zrenjanin Laćarak Novo Miloševo Neuzina Kruščica [1]


Izrazi:

  1. ˜ ruku u džep ("istrošiti se"). Sombor [1]
  2. Bega ko da su muzavukli papriku u dupe Jasenovo [1]



Konjugacija

uredi

Reference

uredi
  • zavući” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 156, 153.
  3. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 57.