Srpskohrvatski

uredi

Izgovor

uredi
  • IPA: /zějtiːn/
  • Hifenacija: zej‧tin

Imenica

uredi

zèjtīn m (ćirilica зѐјтӣн)


Oblici:

  1. zéjtin, zèjtin [1]


Značenja:

  1. Biljno ulje za ljudsku ishranu. [1]
  2. Suncokretovo ulje. Vršac[1]


Primeri:

  1. Mȅtete zéjtina da ȍn [vosak] mȍže da se šȋri, jel ȍn bi se ìspuco ako nȅ bi bílo mȁsla u njèga. [2] [3] [4] [5] Đala Laćarak Čerević Buđanovci Pačir Subotica Martonoš Turija Ravno Selo Čurug Gospođinci Žabalj Đurđevo Srpski Krstur Novi Kneževac Melenci Itebej Boka Pomaz Deska [1]
  2. Ìmali smo rȉbe na zéjtinu i bòmbāljke. Bačinci [1]# A tȏ je bílo od dȅsēt gȍdīna, dȇte, žúta ràkija kao zèjtin, a míri lo célo sélo kat su nòsili. [2] Bačinci Padej [1]# Prȍvlāk je òno što gòre na zétin. Tovariševo [1]
  3. Kȕvali smo rȉbu, i na čórbu, i ȍnda smo pékli rȉbu, i tȍ svȅ na zétin. [6] Vršac Izbište [1]# O[d] tȇsta, i prȅlijemo je sa zétinjom, i na nȅkolko lístova, i stȁvimo, i mȅtemo dȉnar unútra, i ȍndak istȅglimo. Izbište [1]
  4. Na stolȉcu mȅtemo ispred sȁnduka zétinja u čȁšu, i u tȁcnu zémlje i mȁlo žȉta. Vršac [1]
  5. Pópa séče mȁlo kóse, namȁže, prȁi kȑs sa nȅkim zétinjom, prȁi kȑs na déte. [1]


Sinonimi:

  1. olaj, ulje [1]


Izrazi:

  1. Ȍči mu ȉgradu ko nazétinj Vršac [1]



Deklinacija

uredi

Ovoj r(ij)eči nedostaje fleksija.

Reference

uredi
  • zejtin” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 324.
  3. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 452.
  4. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 46.
  5. Marija Špis-Ćulum, Iz leksike Pomazi i Čobanca (kod Sentandreje), rukopis.
  6. Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.