zguliti
Srpskohrvatski uredi
Izgovor uredi
- IPA: /zɡǔːliti/
- Hifenacija: zgu‧li‧ti
Glagol uredi
zgúliti (ćirilica згу́лити) svrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija uredi
Konjugacija glagola zguliti
| Infinitiv: zguliti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: zgúlīvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
zgulim | zguliš | zguli | zgulimo | zgulite | zgule | |
| Budućnost |
Futur I. |
zgulit ću1 zguliću |
zgulit ćeš1 zgulićeš |
zgulit će1 zguliće |
zgulit ćemo1 zgulićemo |
zgulit ćete1 zgulićete |
zgulit će1 zguliće |
| Futur II. |
budem zgulio2 | budeš zgulio2 | bude zgulio2 | budemo zgulili2 | budete zgulili2 | budu zgulili2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
zgulio2 sam | zgulio2 si | zgulio2 je | zgulili2 smo | zgulili2 ste | zgulili2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam zgulio2 | bio si zgulio2 | bio je zgulio2 | bili smo zgulili2 | bili ste zgulili2 | bili su zgulili2 | |
| Aorist |
zgulih | zguli | zguli | zgulismo | zguliste | zguliše | |
| Kondicional I. |
zgulio2 bih | zgulio2 bi | zgulio2 bi | zgulili2 bismo | zgulili2 biste | zgulili2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih zgulio2 | bio bi zgulio2 | bio bi zgulio2 | bili bismo zgulili2 | bili biste zgulili2 | bili bi zgulili2 | |
| Imperativ |
- | zguli | - | zgulimo | zgulite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
zgulio m. / zgulila f. / zgulilo n | zgulili m. / zgulile f. / zgulila n | |||||
| Glagolski pridjev trpni |
zguljen m. / zguljena f. / zguljeno n | zguljeni m. / zguljene f. / zguljena n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference uredi
- „zguliti” u Hrvatskom jezičnom portalu