znánje
znánje
znánje (srpskohrvatski, ćir., зна́ње)
urediImenica
urediznánje, Imenica|{{{rod}}}
Primeri:
- Ȏn nȇma kapitála, ȉma znánja, tȏ mu je kapìtāl. [1] [2] Jaša Tomić Pačir Novo Miloševo [3]
Izrazi:
- ("to niko ne zna"). Kovilj Vršac Jasenovo [3]
- đȁvo gaznȁo ("isto"). Đurđevo Novi Kneževac [3]
- znati koga ko staru krajcaru ("dobro poznavati nekoga, znati nečije mane"). Jasenovo [3]
- Bogzna kaki ("Ni kukuruzi nisu bili bog zna kaki"). Čenej [3]
- nè zna šta govȍri ("priča gluposti"). Vršac [3]
- ko te nezna skupo bi te platio, ("kad se neko pravi da je dobar, a u stvari nije takav"). Jasenovo [3]
- vile teznale ("tebe niko ne zna"). Mokrin Jasenovo [3]
- ȍčin gaznȁo. — Štȍ tȏ tàko nè znam, ȍčin i ("Štȍ tȏ tàko nè znam, ȍčin"). Martonoš Kumane [3]
- znȁle ga vȋle ("to niko ne zna"). Mokrin Jasenovo [3]
- ne zna svinja šta je dinja ("biti neupućen u nešto, biti prost"). Novo Miloševo [3]
- nȅ zna svínja štȁ je dȉnja, aznȃ štȁ je lùdaja ("kad neko ne zna da ceni kvalitet"). Novo Miloševo [3]
- kad bi čovekznaodi će pasti, on bi seo ("nesreća se ne može predvideti"). Novo Miloševo [3]
- bog će gaznati ("isto"). Jasenovo [3]
- vȋlega nánineznȁle ("to niko ne zna"). Vršac [3]
- znakum šta treba u kupus ("znati nešto dobro uraditi, obaviti, biti dobro upućen u nešto"). Jasenovo [3]
- hale gaznale di je otišo ("niko ne zna"). Jasenovo [3]
- zna šta oće ("ne koleba se"). Vršac [3]
- zaklela se zemlja rajuda se svake tajneznaju ("nijedna tajna ne može ostati sakrivena"). Novo Miloševo [3]
- ˜nà čim nȅbo stòji ("biti sveznalica"). Gospođinci [3]
- vrȃggaznȁo ("ne zna se, nije poznato"). Sombor [3]
- ˜ kol ("očekivati loš ishod"; "Dešavalo se da i otac izađe po ćerku, a onda se obično kaže: „Tad znaj kolko je sati!”"). [3]
- neznam di mi je glava ("biti preopterećen poslom, imati puno briga"). Sombor Novo Miloševo [3]
- tozna i ćorava baba ("to zna svako"). Sombor [3]
- bog zna kako ("niko ne zna kako"; "Jȃ sam ga blážio bȏg znȃ kȁko, da nȇće mu fȁliti nȉšta pošto níje òzlēđen u plùćama"). Itebej [3]
- I kere gaznadu [3]
Reference
uredi- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 163.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 161.
- ↑ 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 3,16 3,17 3,18 3,19 3,20 3,21 3,22 3,23 3,24 3,25 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.