zob
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /zôːb/
- Hifenacija: zob
Imenica
uredizȏb f (ćirilica зо̑б)
Kategorije:
bot.
Oblici:
Značenja:
- Vrsta strnog žita koja se upotrebljava kao stočna hrana Avena sativa. [2] Čenej[1]
- Obrok koncentrovane zrnaste hrane koja se daje konjima i ostaloj stoci (obično kukuruz, ovas, ječam i dr.). [1]
Primeri:
- Pa mȋ smo zváli zȏb, a sȁd kȃžu òvas. [3] [4] Subotica Novo Miloševo Čenej [1]
- Nȃjvȉše se sȉjo kukùruz, zȏb jèčam. [5] [6] Deronje Susek Sviloš Martonoš Čenta Gospođinci Žabalj Đurđevo Novi Kneževac Novo Miloševo [1]
- Jȃ sam pòsejo zȏb. Vojka [1]
- Tu mȅteš málko sàmo zȍbi, u tȗ vȉku. Ma tȏ je lepòta kòsiti. A ròdi ko đȕbre. Deronje Stari Slankamen Lovra [1]
- Pokòsili smo zȍb, pa kad se osúšila, dȍnēli je na gúvno i slòžili je u kàmaru. Laćarak [1]
- Káži da počȉsti jȁsle ka[d] dáje kȍnjima zȍb. Banatska Palanka Izbište [1]
- Tom vodom prave ovcama „zob”: stave projino brašno, trice, sastružu malo lišća i kore sa vrbovih grančica, a tome dodaju još i mlečiku i soli, pa to daju ovcama da bi imale mleka. [1]
- Jèdno vréme mi nèstalo zȏbi a čètr kȏnja u štȁlu. Jaša Tomić Bačinci Sremska Mitrovica Turija Šurjan Boka Neuzina Vršac [1]
- Prȅkrupa, kvȁšena da bi ȍmekšāla òna plȅva da níje ȍštra el bodljìkava i tȇ rȅpe kad se ȉma, tȏ im je bíla zȏb, i ȍnda náravno sȗve dȅteline. Subotica [1]
- Ránili smo krȁve sa sȇnom i tulȕzina i zȍbi. [3] [4] [7] Vršac Kać Novo Miloševo Zrenjanin Čenej [1]
- Dávo zȏb, dávo dȅteline óvci — tȁ imȁla mléka. [7] [6] Jasenovo Čenta Gospođinci Žabalj Đala Novi Kneževac Novo Miloševo Kumane Elemir Pavliš Izbište [1]
Sinonimi:
Deklinacija
uredi deklinacija imenice zob
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | zob | zobi |
| genitiv | zobi | zobi |
| dativ | zobi | zobima |
| akuzativ | zob | zobi |
| vokativ | zobi | zobi |
| lokativ | zobi | zobima |
| instrumental | zoblju / zobi | zobima |
Reference
uredi- „zob” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Konji vrani. 1987, 326 str, str. 124.
- ↑ 3,0 3,1 Žito. 1988, 208 str, str. 119.
- ↑ 4,0 4,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 13, 52, 106.
- ↑ 6,0 6,1 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ 7,0 7,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 148. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem