Srpskohrvatski

uredi

Izgovor

uredi
  • IPA: /zǒbnit͡sa/
  • Hifenacija: zob‧ni‧ca

Imenica

uredi

zòbnica f (ćirilica зо̀бница)


Oblici:

  1. zȍbnica, zòbnica [1]


Značenja:

  1. Torba u kojoj se nosi zob ili druga zrnasta hrana za konja. Crvena Crkva[1]
  2. Hrana koju orač ponese sebi na oranje. Crvena Crkva[1]


Primeri:

  1. Ìzgrizli kȍnji i zȍb nicu. Laćarak [1]
  2. Ako kònji rȃde cȅo dȃn, trȅba im pònēti u zȍbnici mȁlo zȍbi jel kukùrūza pa nek jȅdu. [2] Jarak Jamena Bačinci Erdevik Susek Sviloš Neradin Krčedin Golubinci Platičevo Grabovci Ogar Kupinovo Batajnica Tovariševo Mol Čurug Gospođinci Žabalj Kać [1]
  3. Zabòravio da nàpuni zòbnicu, a pòšo ȕ polje. [3] Jaša Tomić Gibarac Višnjićevo Sremska Rača Sremska Mitrovica Golubinci Bukovac Novi Slankamen Belegiš Subotica Ravno Selo Turija Gospođinci Đurđevo Novi Kneževac Itebej Šurjan Boka Neuzina [1]
  4. Poneo je zobnicu, ali nije poneo i zob pa nije ni pozobio konje. Begeč [1]


Sinonimi:

  1. zobenica [1]



Deklinacija

uredi

Reference

uredi
  • zobnica” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  3. Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).