zvučati
Srpskohrvatski uredi
Izgovor uredi
- IPA: /zʋǔːt͡ʃati/
- Hifenacija: zvu‧ča‧ti
Glagol uredi
zvúčati (ćirilica зву́чати) nesvrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija uredi
Konjugacija glagola zvučati
| Infinitiv: zvučati | Glagolski prilog sadašnji: -čēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: -čānje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
zvučim | zvučiš | zvuči | zvučimo | zvučite | zvuče | |
| Budućnost |
Futur I. |
zvučat ću1 zvučaću |
zvučat ćeš1 zvučaćeš |
zvučat će1 zvučaće |
zvučat ćemo1 zvučaćemo |
zvučat ćete1 zvučaćete |
zvučat će1 zvučaće |
| Futur II. |
budem zvučao2 | budeš zvučao2 | bude zvučao2 | budemo zvučali2 | budete zvučali2 | budu zvučali2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
zvučao2 sam | zvučao2 si | zvučao2 je | zvučali2 smo | zvučali2 ste | zvučali2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam zvučao2 | bio si zvučao2 | bio je zvučao2 | bili smo zvučali2 | bili ste zvučali2 | bili su zvučali2 | |
| Imperfekt |
zvučah | zvučaše | zvučaše | zvučasmo | zvučaste | zvučahu | |
| Kondicional I. |
zvučao2 bih | zvučao2 bi | zvučao2 bi | zvučali2 bismo | zvučali2 biste | zvučali2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih zvučao2 | bio bi zvučao2 | bio bi zvučao2 | bili bismo zvučali2 | bili biste zvučali2 | bili bi zvučali2 | |
| Imperativ |
- | zvuči | - | zvučimo | zvučite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
zvučao m. / zvučala f. / zvučalo n | zvučali m. / zvučale f. / zvučala n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference uredi
- „zvučati” u Hrvatskom jezičnom portalu