žarač
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /ʒǎraːt͡ʃ/
- Hifenacija: ža‧rač
Imenica
uredižàrāč m (ćirilica жа̀ра̄ч)
Oblici:
Značenja:
- Gvozdena šipka sa kukom za razgrtanje žara u peći. [2] [3] Stapar[1]
- Učesnik u svadbi koji šalama zabavlja goste i prikazuje darove koje su mladenci dobili. [1]
Primeri:
- Ùzmi žàrāč pa iščepr̀kāj mȁlo fùrunu. Laćarak [1]
- A bȉjō je žàrāč čime se žȃri tȏ da bi bȍlje gòrelo. Subotica [1]
- De málko sa žaráčom džȃgaj vȁtru, će da se ùgāsi. [4] [5] [6] [7] Jaša Tomić Vašica Morović Sremska Rača Bačinci Kukujevci Sot Erdevik Neštin Martinci Susek Sviloš Sremska Mitrovica Čerević Šuljam Voganj Jarak Ledinci Hrtkovci Platičevo Šatrinci Krušedol Obrež Čortanovci Prhovo Golubinci Ugrinovci Bečmen Stari Slankamen Stari Banovci Surduk Martonoš Senta Bajša Mol Drljan Srbobran Bačko Gradište Ravno Selo Zmajevo Bođani Gospođinci Đurđevo Kać Rumenka Bačka Palanka Begeč Novi Sad Kovilj Gardinovci Đala Banatsko Aranđelovo Sanad Mokrin Kikinda Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Novi Bečej Itebej Melenci Žitište Taraš Šurjan Aradac Boka Neuzina Konak Botoš Tomaševac Orlovat Dobrica Ilandža Veliko Središte Sakule Alibunar Sefkerin Crepaja Dolovo Kajtasovo Pančevo Deliblato Omoljica Kovin Lovra Deska Ivanda [1]# Donèsi mi žàrač da rȁzgrnem žȃr, ȍću da pèčem lèbac. [8] Čenej Ruma Subotica Melenci [1]# Jedan među govordžijama je glavni, to je „žarač” ili „pobra”. Žarač je obično mlad oženjen čovek. On je glavni organizator u svatovima. [9] [1]
- Kao legijaši idu mladoženja, dever, kao i „pobra”, odnosno mladoženja, „žarač” i govordžije. Starčevo [1]# Žarȃč je bȏg, ȍn komȁnduje z govórdžijama. [1]
- Žaráča uzȉma kȍ je govornȋk, koji mȍž da lȁže i da prȁvi vȉcove i da se sméje. Jasenovo [1]# Ȍndak svȁki džarȃč prekazȋva, kȃže: Ovȏ poklȁnjam mómku i mlȃdi, aljȉnu i košȕlju. Jasenovo [1]
Sinonimi:
Deklinacija
uredi deklinacija imenice žarač
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | žarač | žarači |
| genitiv | žarača | žarača |
| dativ | žaraču | žaračima |
| akuzativ | žarač | žarače |
| vokativ | žaraču | žarači |
| lokativ | žaraču | žaračima |
| instrumental | žaračem | žaračima |
Reference
uredi- „žarač” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 116, 118.
- ↑ Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 4.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 12, 424.
- ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Zbirka reči Radovana Vrtipraškog.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 54.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 144.