dirinčiti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /dǐriːnt͡ʃiti/
- Hifenacija: di‧rin‧či‧ti
Glagol
uredidìrīnčiti (ćirilica дѝрӣнчити) nesvrš.
Značenja:
- mnogo i naporno raditi [1]
Sinonimi:
- naprezati se, rintati, mučiti se, kulučiti, tegliti, rmbačiti, taljigati, teško raditi, zamarati se, grbačiti, krvaviti, znojiti se, upinjati se, riljati, dirindžiti, težačiti, grbančiti, kobeljati se, grbiti se, ubijati se (od posla), grčiti se, izgarati, zapinjati, rmbati, fig. robijati fig., fam. krampati fam., crnčiti fam., konjosati fam., satirati se fam., ret. rabotati fam. ret., reg. paštiti se ekspr. reg., ekspr. potegnuti ekspr., arh. argatovati arh., hrv. argatirati arh. hrv., okapati ret., izr. jesti krvav hleb izr., raditi kao mrav izr. [1]
Asocijacije:
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola dirinčiti
Infinitiv: dirinčiti | Glagolski prilog sadašnji: dìrīnčēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: dìrīnčēnje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
dirinčim | dirinčiš | dirinči | dirinčimo | dirinčite | dirinče | |
Budućnost |
Futur I. |
dirinčit ću1 dirinčiću |
dirinčit ćeš1 dirinčićeš |
dirinčit će1 dirinčiće |
dirinčit ćemo1 dirinčićemo |
dirinčit ćete1 dirinčićete |
dirinčit će1 dirinčiće |
Futur II. |
budem dirinčio2 | budeš dirinčio2 | bude dirinčio2 | budemo dirinčili2 | budete dirinčili2 | budu dirinčili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
dirinčio2 sam | dirinčio2 si | dirinčio2 je | dirinčili2 smo | dirinčili2 ste | dirinčili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam dirinčio2 | bio si dirinčio2 | bio je dirinčio2 | bili smo dirinčili2 | bili ste dirinčili2 | bili su dirinčili2 | |
Imperfekt |
dirinčah | dirinčaše | dirinčaše | dirinčasmo | dirinčaste | dirinčahu | |
Kondicional I. |
dirinčio2 bih | dirinčio2 bi | dirinčio2 bi | dirinčili2 bismo | dirinčili2 biste | dirinčili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih dirinčio2 | bio bi dirinčio2 | bio bi dirinčio2 | bili bismo dirinčili2 | bili biste dirinčili2 | bili bi dirinčili2 | |
Imperativ |
- | dirinči | - | dirinčimo | dirinčite | - | |
Glagolski pridjev radni |
dirinčio m. / dirinčila f. / dirinčilo n | dirinčili m. / dirinčile f. / dirinčila n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „dirinčiti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1