kulučiti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /kǔlut͡ʃiti/
- Hifenacija: ku‧lu‧či‧ti
Glagol
uredikùlučiti (ćirilica ку̀лучити) nesvrš.
Značenja:
- podnositi muke, raditi nešto s teškom mukom [1]
Sinonimi:
- rintati, znojiti se, naprezati se, tegliti, lomiti se, fam. satirati se fam., crnčiti fam., ubijati se (od posla) fam., hrv. argatirati arh. hrv., zamarati se, zapinjati, arh. argatovati arh., kulučiti, dirinčiti, teliti se fam., krvaviti, težačiti, izr. jesti krvav hleb izr., grbiti se, potezati, ret. rabotati ret., upinjati se, reg. paštiti se reg., izgarati, gnjaviti se, grčiti se, dirindžiti, grbančiti, konjosati fam., rmbati, rmbačiti, krampati fam., okapati ret., grbačiti, taljigati, teško raditi, rintati, znojiti se, naprezati se, tegliti, lomiti se, satirati se fam., crnčiti fam., ubijati se (od posla) fam., argatirati arh. hrv., zamarati se, zapinjati, argatovati arh., kulučiti, dirinčiti, teliti se fam., krvaviti, težačiti, jesti krvav hleb izr., grbiti se, potezati, rabotati ret., upinjati se, paštiti se reg., izgarati, gnjaviti se, grčiti se, dirindžiti, grbančiti, konjosati fam., rmbati, rmbačiti, krampati fam., okapati ret., grbačiti, taljigati, teško raditi, trpeti, fig. krvariti fig., patiti, ekspr. bugariti ekspr., biti na mukama, moriti se, zlopatiti se, čemeriti ret., ginuti fig., ispaštati [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola kulučiti
Infinitiv: kulučiti | Glagolski prilog sadašnji: kùlučēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: kùlučēnje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
kulučim | kulučiš | kuluči | kulučimo | kulučite | kuluče | |
Budućnost |
Futur I. |
kulučit ću1 kulučiću |
kulučit ćeš1 kulučićeš |
kulučit će1 kulučiće |
kulučit ćemo1 kulučićemo |
kulučit ćete1 kulučićete |
kulučit će1 kulučiće |
Futur II. |
budem kulučio2 | budeš kulučio2 | bude kulučio2 | budemo kulučili2 | budete kulučili2 | budu kulučili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
kulučio2 sam | kulučio2 si | kulučio2 je | kulučili2 smo | kulučili2 ste | kulučili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam kulučio2 | bio si kulučio2 | bio je kulučio2 | bili smo kulučili2 | bili ste kulučili2 | bili su kulučili2 | |
Imperfekt |
kulučah | kulučaše | kulučaše | kulučasmo | kulučaste | kulučahu | |
Kondicional I. |
kulučio2 bih | kulučio2 bi | kulučio2 bi | kulučili2 bismo | kulučili2 biste | kulučili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih kulučio2 | bio bi kulučio2 | bio bi kulučio2 | bili bismo kulučili2 | bili biste kulučili2 | bili bi kulučili2 | |
Imperativ |
- | kuluči | - | kulučimo | kulučite | - | |
Glagolski pridjev radni |
kulučio m. / kulučila f. / kulučilo n | kulučili m. / kulučile f. / kulučila n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „kulučiti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1