dvoriti

Srpskohrvatski

Izgovor

IPA: /dʋǒriti/
Hifenacija: dvo‧ri‧ti

Glagol

dvòriti (ćirilica дво̀рити) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

-im ^[1]
dvóriti ^[1]

Značenja:

Stajati pored nekog (pri obedu) iz poštovanja; gostiti. ^[1]
Brinuti se o nekome, negovati, čuvati. ^[1]

Primeri:

Oni [svekar i svekrva] uglavnom „dvore” svatove — idu od svata do svata, naročito se angažuju oko kumova ( — L Čr; NM NB Km Me) [SSBan 66]. ^[2] ^[1]
Domaćin nije sedao za sto dok gosti ne večeraju, već ih je „dvorio”. ^[3] ^[1]# Domàćine, dȉ si da dvórīš gȍste?. Laćarak ^[1]# Kȗm dvóri gȍste célu nȏć. ^[4] ^[5] ^[6] ^[7] ^[8] ^[9] Žabalj Čortanovci Subotica Turija Ravno Selo Čurug Gospođinci Đurđevo Kać Mokrin Novo Miloševo Itebej Melenci Farkaždin Čenej Ivanda ^[1]# A ȏn jȁdan tȁm, kaž, dvòrio dȅcu i vòdio dȅcu u šétnju. Bačinci Beška Subotica ^[1]# Dvórī ònō déte ko da mu je rȍđena mȁti. Laćarak ^[1]# Célog vȇka ga dvórila, a nȉšta joj nìje òstavijo. ^[5] ^[8] ^[9] Pačir Turija Ravno Selo Žabalj Čurug Gospođinci Đurđevo Kać Padej Novo Miloševo Jasenovo Lovra Deska Čenej ^[1]
Nísi mòja prȃva bȁba, mȁ ma i tȁta tèbe prímili da dvóre, znáš. Subotica ^[1]

Sinonimi:

dediti ^[1]
gledati ^[1]

Konjugacija

Konjugacija glagola dvoriti

Infinitiv: dvoriti		Glagolski prilog sadašnji: dvòrēći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: dvòrēnje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		dvorim	dvoriš	dvori	dvorimo	dvorite	dvore
Budućnost	Futur I.	dvorit ću¹ dvoriću	dvorit ćeš¹ dvorićeš	dvorit će¹ dvoriće	dvorit ćemo¹ dvorićemo	dvorit ćete¹ dvorićete	dvorit će¹ dvoriće
Budućnost	Futur II.	budem dvorio²	budeš dvorio²	bude dvorio²	budemo dvorili²	budete dvorili²	budu dvorili²
Prošlost	Perfekt	dvorio² sam	dvorio² si	dvorio² je	dvorili² smo	dvorili² ste	dvorili² su
	Pluskvamperfekt	bio sam dvorio²	bio si dvorio²	bio je dvorio²	bili smo dvorili²	bili ste dvorili²	bili su dvorili²
	Imperfekt	dvorah	dvoraše	dvoraše	dvorasmo	dvoraste	dvorahu
Kondicional I.		dvorio² bih	dvorio² bi	dvorio² bi	dvorili² bismo	dvorili² biste	dvorili² bi
Kondicional II.		bio bih dvorio²	bio bi dvorio²	bio bi dvorio²	bili bismo dvorili²	bili biste dvorili²	bili bi dvorili²
Imperativ		-	dvori	-	dvorimo	dvorite	-
Glagolski pridjev radni		dvorio m. / dvorila f. / dvorilo n			dvorili m. / dvorile f. / dvorila n
Glagolski pridjev trpni		dvoren m. / dvorena f. / dvoreno n			dvoreni m. / dvorene f. / dvorena n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

„dvoriti” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 144.
↑ Vera Milutinović, Krsna slava u jugoistočnom Banatu. — Rad, 3, 1954, 281—284, str. 282.
↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 309.
↑ ^5,0 ^5,1 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92, str. 65.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 19.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 100, 107, 108, 156, 157.
↑ ^8,0 ^8,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 172, 418. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem
↑ ^9,0 ^9,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Mila_Bosić,_Ženidbeni_običaji_Srba_u_Banatu.-2] Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 144.

[Vera_Milutinović,_Krsna_slava_u_jugoistočnom_Banatu.-3] Vera Milutinović, Krsna slava u jugoistočnom Banatu. — Rad, 3, 1954, 281—284, str. 282.

[Berislav_M._Nikolić,_Sremski_govor.-4] Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 309.

[Gordana_Galetin,_Iz_leksičke_problematike_severne_Šajkaške.-5] 5,0 ^5,1 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92, str. 65.

[Ivan_Popović,_Govor_Gospođinaca_u_svetlosti_bačkih_govora_kao_celine.-6] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 19.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-7] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 100, 107, 108, 156, 157.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta.-8] 8,0 ^8,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 172, 418. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem

[Biljana_Marić,_Iz_leksike_Čeneja_(rumunski_Banat)-9] 9,0 ^9,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]