gledati
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /ɡlěːdati/
- Hifenacija: gle‧da‧ti
Glagol
urediglédati (ćirilica гле́дати) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
- Posmatrati nekoga ili nešto. [1]
- Razgledati. [1]
- Pregledati, lečiti. [1]
- Imati otvorene oči. [1]
- Upoznavati (devojku). [1]
- Voditi računa o nečemu, obazirati se (na koga ili šta). [1]
- Truditi se, nastojati. [1]
- Podnositi, trpeti. [1]
- Biti usmeren, okrenut (prema nekome, nečemu). [1]
- Voleti (nekoga). [1]
- Viđenje sa devojkom. [1]
- Baciti pogled, pogledati. [2] [3] Senpeter Čenej[1]
Primeri:
- Dvòjica su glȅdali u prózore. [4] Srbobran [1]
- Ȍnda žȅne, ljȗdi izȃđu, svȉ glȅdaju kȁko mȋ ȉgrāmo, i kȁko pȅvāmo. Bačinci [1]
- Žȅne dȍđu i glȅdadu da vȉdu snȁju. [4] [2] [3] [5] [6] Jasenovo Sombor Mol Stapar Turija Tovariševo Parage Gospođinci Novo Miloševo Itebej Melenci Aradac Farkaždin Čenta Vršac Pavliš Sefkerin [1]# A òvi tàko gléde u njèga. Novi Sad [1]
- Jèdna mlȃda glédi na pȇndžer tȁmo. [4] [5] [2] [3] Pavliš Laćarak Čerević Subotica Martonoš Pačir Obzir Sombor Mol Sivac Bačko Petrovo Selo Turija Čurug Deronje Ravno Selo Silbaš Gospođinci Tovariševo Šajkaš Đala Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Mokrin Padej Kikinda Novo Miloševo Novi Bečej Melenci Srpska Crnja Bašaid Itebej Kumane Elemir Žitište Zrenjanin Aradac Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Tomaševac Orlovat Perlez Farkaždin Ilandža Čenta Vršac Izbište Kruščica Varjaš Senpeter Čenej [1]
- Cȉgani iz Kisáča […] još tȅrādu kònje, pa kad čȕjem kȁko kȃca kòpita, ȍma glédim kàkāv je kȍnj. Čenej [1]# Svȁdba próšla i ȁjd da glȅdadu kȕću. Jasenovo [1]# Glȅdo ga i dȍktor i dávo mu inékcije i nȉšta. Vršac [1]# Dȍktor glédi. Bašaid Vršac [1]# Sȕtra će da glȅda devȏjku u Vȇliki Gȃj. Vršac [1]# Glédimo, kad bȕdne vréme, da níje ȍblāčno, glédimo da sklȁnjamo tȏ. Đala Vršac [1]# Ȍnda su dèvōjke dobíjale nȍvo rúvo, ȍnda se i glȅdalo kòja će bȍlje, štȁ će, koji će vi šnàjder sàšiti, kàkva je móda. Kula [1]
- I vȉše se glȅdalo iz kàkve je fàmīlije dèvōjka ili mòmak. [4] Golubinci [1]
- Glȅdaj dȉ ćeš sȁ mnom. [4] [3] Farkaždin Čenej Novo Miloševo Jaša Tomić Vršac [1]
- Tȏ mi trȅba nȁvēk, stȃlno glȅdati. Bačko Petrovo Selo [1]# Svȁko je glȅdo makar òbičnu hàljinu da nàpravi, sàmo da se obèleži da je vènčana hàljina. Žabalj Čenej [1]# Mòmak i dèvōjka ȍndak ȍma gléde da se òžene. Novi Sad [1]
- Kad vȍleš da ȉmaš, mȏraš i da rȃniš, mȏraš da se stȁraš za žìvot, da glédiš da se marvínče izvède nà pūt, da mu dȃš pȍmoć da mòže da žívi. [4] [7] Zrenjanin Vizić Čenej [1]
- A svȁki glédi da nàbavi gajdáša. Martonoš [1]# Ne mógu tȃj pókor da glȅdam sas očȉma. Vršac [1]# Svojom širinom [kuća je] „gledala” na ulicu. Pančevo [1]
- Nȁš fínder glȅda bȁš u njȉnu kapȉju. Vršac [1]# Òni se glédē. Laćarak [1]# Ilȉja se žȅni, dovȍdi sa séla, u nedȅlju íde na glȅdanje. Vršac [1]
Izvedene reči:
Sinonimi:
Izrazi:
- gledi ko veštac Jasenovo [1]
- gledu u njega ko u sunce [1]
- ˜ nȁvisoko ("zanimati se samo za mladiće iz viših društvenih slojeva (o udavačama)"). Novo Miloševo [1]
- ˜ svóju kȕću ("gledati svoj posao"). Vršac [1]
- ˜ kroz pȑste ("propuštati, ne zamerati"). Vršac Jasenovo [1]
- gledati zbunjeno, tupo' Sombor Mokrin Vršac [1]
- ˜ prȁvo u ȍči ("ne stideti se"). Vršac [1]
- ˜ ispod očȋju ("kradom posmatrati"). Vršac [1]
- ˜ na sve oči ("slušati i gledati otvorenih očiju"; "Glédi na svȅ ȍči"). Melenci [1]
- ˜ svȏj póso ("ne mešati se u tuđe stvari"). Vršac [1]
- poklonu se u zube ne gleda ("poklonu, daru ne smeju se stvaljati zamerke"). [1]
- Glȅdadu se ko pcȋ ("mrzeti se, ne podnositi se"). Vršac [1]
- ˜ ko mȁlo vóde na dlȁn ("isto"). [1]
- ˜ s visíne ("biti uobražen, naduven"). Vršac [1]
- ˜ pȍpreko ("gledati netrpeljivo"). Kać Begeč Vršac [1]
- ko da sȁd glȅdam ("živo se sećam"). Vršac [1]
- ˜ bélo ("ne razumeti, ne shvatati"). Vršac [1]
- ˜ bolesníka ("negovati bolesnika"). Novo Miloševo [1]
- ˜ ko zȅnicu ("čuvati s najvećom ljubavlju"). [1]
- ˜ ko mače u prazan tanjir [1]
- ne mógu s očȉma da glȅdam ("mrzeti, ne podnositi"). Vršac [1]
- ˜ u pasulj ("gatati pomoću zrna pasulja"). Vršac [1]
- ˜ ko tele u šarena vrata [1]
- ˜ u zȗbe ("procenjivati godine starosti"). Vršac [1]
- ˜ ko ȍko ("isto"). Vršac [1]
- gledi ko dušman Jasenovo [1]
- ko što sȃd tèbeglȅdam ("svojim očima sam gledao"). Vršac [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola gledati
Infinitiv: gledati | Glagolski prilog sadašnji: glédajūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: glédānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
gledam | gledaš | gleda | gledamo | gledate | gledaju | |
Budućnost |
Futur I. |
gledat ću1 gledaću |
gledat ćeš1 gledaćeš |
gledat će1 gledaće |
gledat ćemo1 gledaćemo |
gledat ćete1 gledaćete |
gledat će1 gledaće |
Futur II. |
budem gledao2 | budeš gledao2 | bude gledao2 | budemo gledali2 | budete gledali2 | budu gledali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
gledao2 sam | gledao2 si | gledao2 je | gledali2 smo | gledali2 ste | gledali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam gledao2 | bio si gledao2 | bio je gledao2 | bili smo gledali2 | bili ste gledali2 | bili su gledali2 | |
Imperfekt |
gledah | gledaše | gledaše | gledasmo | gledaste | gledahu | |
Kondicional I. |
gledao2 bih | gledao2 bi | gledao2 bi | gledali2 bismo | gledali2 biste | gledali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih gledao2 | bio bi gledao2 | bio bi gledao2 | bili bismo gledali2 | bili biste gledali2 | bili bi gledali2 | |
Imperativ |
- | gledaj | - | gledajmo | gledajte | - | |
Glagolski pridjev radni |
gledao m. / gledala f. / gledalo n | gledali m. / gledale f. / gledala n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
gledan m. / gledana f. / gledano n | gledani m. / gledane f. / gledana n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „gledati” u Hrvatskom jezičnom portalu
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /ɡlêdati/
- Hifenacija: gle‧da‧ti
Glagol
urediglȅdati (ćirilica гле̏дати) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
- Posmatrati nekoga ili nešto. [1]
- Razgledati. [1]
- Pregledati, lečiti. [1]
- Imati otvorene oči. [1]
- Upoznavati (devojku). [1]
- Voditi računa o nečemu, obazirati se (na koga ili šta). [1]
- Truditi se, nastojati. [1]
- Podnositi, trpeti. [1]
- Biti usmeren, okrenut (prema nekome, nečemu). [1]
- Voleti (nekoga). [1]
- Viđenje sa devojkom. [1]
- Baciti pogled, pogledati. [2] [3] Senpeter Čenej[1]
Primeri:
- Dvòjica su glȅdali u prózore. [4] Srbobran [1]
- Ȍnda žȅne, ljȗdi izȃđu, svȉ glȅdaju kȁko mȋ ȉgrāmo, i kȁko pȅvāmo. Bačinci [1]
- Žȅne dȍđu i glȅdadu da vȉdu snȁju. [4] [2] [3] [5] [6] Jasenovo Sombor Mol Stapar Turija Tovariševo Parage Gospođinci Novo Miloševo Itebej Melenci Aradac Farkaždin Čenta Vršac Pavliš Sefkerin [1]# A òvi tàko gléde u njèga. Novi Sad [1]
- Jèdna mlȃda glédi na pȇndžer tȁmo. [4] [5] [2] [3] Pavliš Laćarak Čerević Subotica Martonoš Pačir Obzir Sombor Mol Sivac Bačko Petrovo Selo Turija Čurug Deronje Ravno Selo Silbaš Gospođinci Tovariševo Šajkaš Đala Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Mokrin Padej Kikinda Novo Miloševo Novi Bečej Melenci Srpska Crnja Bašaid Itebej Kumane Elemir Žitište Zrenjanin Aradac Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Tomaševac Orlovat Perlez Farkaždin Ilandža Čenta Vršac Izbište Kruščica Varjaš Senpeter Čenej [1]
- Cȉgani iz Kisáča […] još tȅrādu kònje, pa kad čȕjem kȁko kȃca kòpita, ȍma glédim kàkāv je kȍnj. Čenej [1]# Svȁdba próšla i ȁjd da glȅdadu kȕću. Jasenovo [1]# Glȅdo ga i dȍktor i dávo mu inékcije i nȉšta. Vršac [1]# Dȍktor glédi. Bašaid Vršac [1]# Sȕtra će da glȅda devȏjku u Vȇliki Gȃj. Vršac [1]# Glédimo, kad bȕdne vréme, da níje ȍblāčno, glédimo da sklȁnjamo tȏ. Đala Vršac [1]# Ȍnda su dèvōjke dobíjale nȍvo rúvo, ȍnda se i glȅdalo kòja će bȍlje, štȁ će, koji će vi šnàjder sàšiti, kàkva je móda. Kula [1]
- I vȉše se glȅdalo iz kàkve je fàmīlije dèvōjka ili mòmak. [4] Golubinci [1]
- Glȅdaj dȉ ćeš sȁ mnom. [4] [3] Farkaždin Čenej Novo Miloševo Jaša Tomić Vršac [1]
- Tȏ mi trȅba nȁvēk, stȃlno glȅdati. Bačko Petrovo Selo [1]# Svȁko je glȅdo makar òbičnu hàljinu da nàpravi, sàmo da se obèleži da je vènčana hàljina. Žabalj Čenej [1]# Mòmak i dèvōjka ȍndak ȍma gléde da se òžene. Novi Sad [1]
- Kad vȍleš da ȉmaš, mȏraš i da rȃniš, mȏraš da se stȁraš za žìvot, da glédiš da se marvínče izvède nà pūt, da mu dȃš pȍmoć da mòže da žívi. [4] [7] Zrenjanin Vizić Čenej [1]
- A svȁki glédi da nàbavi gajdáša. Martonoš [1]# Ne mógu tȃj pókor da glȅdam sas očȉma. Vršac [1]# Svojom širinom [kuća je] „gledala” na ulicu. Pančevo [1]
- Nȁš fínder glȅda bȁš u njȉnu kapȉju. Vršac [1]# Òni se glédē. Laćarak [1]# Ilȉja se žȅni, dovȍdi sa séla, u nedȅlju íde na glȅdanje. Vršac [1]
Izvedene reči:
Sinonimi:
Izrazi:
- gledi ko veštac Jasenovo [1]
- gledu u njega ko u sunce [1]
- ˜ nȁvisoko ("zanimati se samo za mladiće iz viših društvenih slojeva (o udavačama)"). Novo Miloševo [1]
- ˜ svóju kȕću ("gledati svoj posao"). Vršac [1]
- ˜ kroz pȑste ("propuštati, ne zamerati"). Vršac Jasenovo [1]
- gledati zbunjeno, tupo' Sombor Mokrin Vršac [1]
- ˜ prȁvo u ȍči ("ne stideti se"). Vršac [1]
- ˜ ispod očȋju ("kradom posmatrati"). Vršac [1]
- ˜ na sve oči ("slušati i gledati otvorenih očiju"; "Glédi na svȅ ȍči"). Melenci [1]
- ˜ svȏj póso ("ne mešati se u tuđe stvari"). Vršac [1]
- poklonu se u zube ne gleda ("poklonu, daru ne smeju se stvaljati zamerke"). [1]
- Glȅdadu se ko pcȋ ("mrzeti se, ne podnositi se"). Vršac [1]
- ˜ ko mȁlo vóde na dlȁn ("isto"). [1]
- ˜ s visíne ("biti uobražen, naduven"). Vršac [1]
- ˜ pȍpreko ("gledati netrpeljivo"). Kać Begeč Vršac [1]
- ko da sȁd glȅdam ("živo se sećam"). Vršac [1]
- ˜ bélo ("ne razumeti, ne shvatati"). Vršac [1]
- ˜ bolesníka ("negovati bolesnika"). Novo Miloševo [1]
- ˜ ko zȅnicu ("čuvati s najvećom ljubavlju"). [1]
- ˜ ko mače u prazan tanjir [1]
- ne mógu s očȉma da glȅdam ("mrzeti, ne podnositi"). Vršac [1]
- ˜ u pasulj ("gatati pomoću zrna pasulja"). Vršac [1]
- ˜ ko tele u šarena vrata [1]
- ˜ u zȗbe ("procenjivati godine starosti"). Vršac [1]
- ˜ ko ȍko ("isto"). Vršac [1]
- gledi ko dušman Jasenovo [1]
- ko što sȃd tèbeglȅdam ("svojim očima sam gledao"). Vršac [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola gledati
Infinitiv: gledati | Glagolski prilog sadašnji: glȅdajūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: glȅdānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
gledam | gledaš | gleda | gledamo | gledate | gledaju | |
Budućnost |
Futur I. |
gledat ću1 gledaću |
gledat ćeš1 gledaćeš |
gledat će1 gledaće |
gledat ćemo1 gledaćemo |
gledat ćete1 gledaćete |
gledat će1 gledaće |
Futur II. |
budem gledao2 | budeš gledao2 | bude gledao2 | budemo gledali2 | budete gledali2 | budu gledali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
gledao2 sam | gledao2 si | gledao2 je | gledali2 smo | gledali2 ste | gledali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam gledao2 | bio si gledao2 | bio je gledao2 | bili smo gledali2 | bili ste gledali2 | bili su gledali2 | |
Imperfekt |
gledah | gledaše | gledaše | gledasmo | gledaste | gledahu | |
Kondicional I. |
gledao2 bih | gledao2 bi | gledao2 bi | gledali2 bismo | gledali2 biste | gledali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih gledao2 | bio bi gledao2 | bio bi gledao2 | bili bismo gledali2 | bili biste gledali2 | bili bi gledali2 | |
Imperativ |
- | gledaj | - | gledajmo | gledajte | - | |
Glagolski pridjev radni |
gledao m. / gledala f. / gledalo n | gledali m. / gledale f. / gledala n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
gledan m. / gledana f. / gledano n | gledani m. / gledane f. / gledana n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „gledati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,000 1,001 1,002 1,003 1,004 1,005 1,006 1,007 1,008 1,009 1,010 1,011 1,012 1,013 1,014 1,015 1,016 1,017 1,018 1,019 1,020 1,021 1,022 1,023 1,024 1,025 1,026 1,027 1,028 1,029 1,030 1,031 1,032 1,033 1,034 1,035 1,036 1,037 1,038 1,039 1,040 1,041 1,042 1,043 1,044 1,045 1,046 1,047 1,048 1,049 1,050 1,051 1,052 1,053 1,054 1,055 1,056 1,057 1,058 1,059 1,060 1,061 1,062 1,063 1,064 1,065 1,066 1,067 1,068 1,069 1,070 1,071 1,072 1,073 1,074 1,075 1,076 1,077 1,078 1,079 1,080 1,081 1,082 1,083 1,084 1,085 1,086 1,087 1,088 1,089 1,090 1,091 1,092 1,093 1,094 1,095 1,096 1,097 1,098 1,099 1,100 1,101 1,102 1,103 1,104 1,105 1,106 1,107 1,108 1,109 1,110 1,111 1,112 1,113 1,114 1,115 1,116 1,117 1,118 1,119 1,120 1,121 1,122 1,123 1,124 1,125 1,126 1,127 1,128 1,129 1,130 1,131 1,132 1,133 1,134 1,135 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 172. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 219. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ 4,00 4,01 4,02 4,03 4,04 4,05 4,06 4,07 4,08 4,09 4,10 4,11 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 203. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 32, 204. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ 6,0 6,1 Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 581.
- ↑ 7,0 7,1 Konji vrani. 1987, 326 str, str. 125.