gušiti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /ɡǔːʃiti/
- Hifenacija: gu‧ši‧ti
Glagol
uredigúšiti (ćirilica гу́шити) nesvrš.
Značenja:
- stezati vrat, obično rukama[1]
- (značenje izvedeno preko sinonima) govoriti uvek isto, fam. guslati fam., neprel. ponavljati neprel., biti jednoličan/zamoran, pričati jedno te isto, zamarati, prežvakavati, ponavljati se, gnjaviti, gušiti fam., iscrpljivati, opsedati, žarg. tmušiti žarg., uznemiravati, daviti fam., prel. iritirati prel., spopadati, saletati, masirati fam., smarati žarg., opterećivati gnjaviti, gušiti fam., iscrpljivati, opsedati, tmušiti žarg., uznemiravati, daviti fam., iritirati prel., spopadati, saletati, masirati fam., smarati žarg., opterećivati [1]
Sinonimi:
- daviti, gušati, ugušivati, oduzimati dah [1]
- govoriti uvek isto, fam. guslati fam., neprel. ponavljati neprel., biti jednoličan/zamoran, pričati jedno te isto, zamarati, prežvakavati, ponavljati se, gnjaviti, gušiti fam., iscrpljivati, opsedati, žarg. tmušiti žarg., uznemiravati, daviti fam., prel. iritirati prel., spopadati, saletati, masirati fam., smarati žarg., opterećivati gnjaviti, gušiti fam., iscrpljivati, opsedati, tmušiti žarg., uznemiravati, daviti fam., iritirati prel., spopadati, saletati, masirati fam., smarati žarg., opterećivati [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola gušiti
Infinitiv: gušiti | Glagolski prilog sadašnji: gúšēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: gúšēnje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
gušim | gušiš | guši | gušimo | gušite | guše | |
Budućnost |
Futur I. |
gušit ću1 gušiću |
gušit ćeš1 gušićeš |
gušit će1 gušiće |
gušit ćemo1 gušićemo |
gušit ćete1 gušićete |
gušit će1 gušiće |
Futur II. |
budem gušio2 | budeš gušio2 | bude gušio2 | budemo gušili2 | budete gušili2 | budu gušili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
gušio2 sam | gušio2 si | gušio2 je | gušili2 smo | gušili2 ste | gušili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam gušio2 | bio si gušio2 | bio je gušio2 | bili smo gušili2 | bili ste gušili2 | bili su gušili2 | |
Imperfekt |
gušah | gušaše | gušaše | gušasmo | gušaste | gušahu | |
Kondicional I. |
gušio2 bih | gušio2 bi | gušio2 bi | gušili2 bismo | gušili2 biste | gušili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih gušio2 | bio bi gušio2 | bio bi gušio2 | bili bismo gušili2 | bili biste gušili2 | bili bi gušili2 | |
Imperativ |
- | guši | - | gušimo | gušite | - | |
Glagolski pridjev radni |
gušio m. / gušila f. / gušilo n | gušili m. / gušile f. / gušila n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
gušen m. / gušena f. / gušeno n | gušeni m. / gušene f. / gušena n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „gušiti” u Hrvatskom jezičnom portalu
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /ɡǔːʃiti/
- Hifenacija: gu‧ši‧ti
Glagol
uredigúšiti (ćirilica гу́шити) nesvrš.
Značenja:
- stezati vrat, obično rukama[1]
- (značenje izvedeno preko sinonima) govoriti uvek isto, fam. guslati fam., neprel. ponavljati neprel., biti jednoličan/zamoran, pričati jedno te isto, zamarati, prežvakavati, ponavljati se, gnjaviti, gušiti fam., iscrpljivati, opsedati, žarg. tmušiti žarg., uznemiravati, daviti fam., prel. iritirati prel., spopadati, saletati, masirati fam., smarati žarg., opterećivati gnjaviti, gušiti fam., iscrpljivati, opsedati, tmušiti žarg., uznemiravati, daviti fam., iritirati prel., spopadati, saletati, masirati fam., smarati žarg., opterećivati [1]
Sinonimi:
- daviti, gušati, ugušivati, oduzimati dah [1]
- govoriti uvek isto, fam. guslati fam., neprel. ponavljati neprel., biti jednoličan/zamoran, pričati jedno te isto, zamarati, prežvakavati, ponavljati se, gnjaviti, gušiti fam., iscrpljivati, opsedati, žarg. tmušiti žarg., uznemiravati, daviti fam., prel. iritirati prel., spopadati, saletati, masirati fam., smarati žarg., opterećivati gnjaviti, gušiti fam., iscrpljivati, opsedati, tmušiti žarg., uznemiravati, daviti fam., iritirati prel., spopadati, saletati, masirati fam., smarati žarg., opterećivati [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola gušiti
Infinitiv: gušiti | Glagolski prilog sadašnji: gúšēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: gúšēnje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
gušim | gušiš | guši | gušimo | gušite | guše | |
Budućnost |
Futur I. |
gušit ću1 gušiću |
gušit ćeš1 gušićeš |
gušit će1 gušiće |
gušit ćemo1 gušićemo |
gušit ćete1 gušićete |
gušit će1 gušiće |
Futur II. |
budem gušio2 | budeš gušio2 | bude gušio2 | budemo gušili2 | budete gušili2 | budu gušili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
gušio2 sam | gušio2 si | gušio2 je | gušili2 smo | gušili2 ste | gušili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam gušio2 | bio si gušio2 | bio je gušio2 | bili smo gušili2 | bili ste gušili2 | bili su gušili2 | |
Imperfekt |
gušah | gušaše | gušaše | gušasmo | gušaste | gušahu | |
Kondicional I. |
gušio2 bih | gušio2 bi | gušio2 bi | gušili2 bismo | gušili2 biste | gušili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih gušio2 | bio bi gušio2 | bio bi gušio2 | bili bismo gušili2 | bili biste gušili2 | bili bi gušili2 | |
Imperativ |
- | guši | - | gušimo | gušite | - | |
Glagolski pridjev radni |
gušio m. / gušila f. / gušilo n | gušili m. / gušile f. / gušila n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
gušen m. / gušena f. / gušeno n | gušeni m. / gušene f. / gušena n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „gušiti” u Hrvatskom jezičnom portalu