kȍnjski
kȍnjski
kȍnjski (srpskohrvatski, ćir., ко̏њски)
urediPrilog
uredikȍnjski (ćirilica ко̏њски)
Oblici:
Značenja:
- Koji se odnosi na konja. [1]
- Kola koja vuku konji. [1]
- Pribor za uprezanje konja. [1]
- Sulfat bakra koji se, pomešan sa gašenim krečom u rastvoru vode, obično upotrebljava za prskanje vinove loze, plava galica. Jasenovo[1]
- Poseban način vezivanja kose, rep podignut iznad potiljka. [1]
- Mesto u ritu gde su konji izgrizli stabla. [2] Kovilj[1]
- Anthemis arvensis. [1]
- Kao deo botaničkih naziva. [1]
- Isto. [1]
- Anthemis arvensis. [3] Vajska[1]
- Mentha. [1]
- Salvia nemorosa. [1]
- Salvia pratensis. [1]
- Stachys recta. [1]
- Calamintha officinalis. [1]
- Rumex obtusifolius. [3] Neštin[1]
- Kao deo zooloških naziva. [1]
- Vrsta vodene gliste koja se hrani krvlju. [1]
- Vrsta velike zelene muve Hippobosca equi. Đurđevo[1]
Primeri:
- Ȉzvadili mu zȗb, žívog ga nàmučili, a kȃže kad ga vȉdo, vȅlik ko kȍnjski. [4] Jaša Tomić Sremska Mitrovica Deronje Đurđevo Bašaid Neuzina Boka Šurjan Vršac [1]
- Čenejci pamte „konjske bolesti”: sakagiju, durinu, ždrebećak i sipnju. [5] Čenej [1]
- Nȅ jèdna kȍla — dvȍja su nam ȍdnēli u zȃdrugu — i vòlōvska i kȍnjska. [6] [7] [8] Vizić Voganj Bukovac Vrdnik Kupinovo Vajska Kula Lalić Turija Gospođinci Čurug Mol Banatsko Aranđelovo Sanad Padej Novi Bečej Taraš Elemir Čenta Sefkerin Alibunar [1]
- Sarači [su pravili i prodavali] razne predmete od kože, pre svega konjsku opremu (uzde, sedla, kubure), pletene kandžije, remenje i sl. Ruma [1]
- Sarači su u ranijem vremenu sami štavili konjske i goveđe kože i zatim od njih pravili konjsku opremu za vuču. [9] Nadalj [1]
- Màrvena štȁla i kȍnjska. Za mȃrvu je drùkčije, a za kònje je drùkčije. Kovilj [1]
- Sazídali smo jèdnu štȁlu kȍnjsku kòja mȍže da stȁne ù nju kapacìtēt stȏ dvájes kónja. [10] [11] Mokrin Jaša Tomić [1]
- To je dan konjskog vašara. [5] Dobrica [1]
- Za škȍlu nàmestimo kȍnjski rȇp s màšnicom da bȉde lépa, ȕredna. [12] Neuzina Turija Čurug Gospođinci Žabalj Jaša Tomić Boka Šurjan [1]
- Konje, kada uginu, u mnogim selima pokopavaju u posebna „konjska groblja”. Takva groblja se posebno obeležavaju a i mimoilaze ih na putu. [5] [1]
- Tȏ je kȍnjska kamíla, a kamílica što kȃžemo, tȏ je òvo što [...] za apotéku. [3] Parage Neštin Tovariševo Pivnice Obrovac Silbaš Despotovo [1]
- A òva, kȍnjska kamílica visòko naráste, pa krùpne cvétove ìma, gòtov ko bȇla ráda. [3] Parage Neštin Bođani Tovariševo Pivnice Obrovac Silbaš Despotovo Bačka Palanka [1]
- Cvet mu je plav i ja ko mi ri še, a iz gle da kao ze va li ca. Cve ta pre ko ce log le ta po li va da ma i dru mo vi ma. Či ni mi se da taj cvet zo vu i „konj ski bo si ljak” ( — Pg Sl Dp) [FJzB]. [13] [1]
- Kȍnj ski bòsi ljak lìlā cvètā. [14] Morović Despotovo Zmajevo Melenci Sefkerin [1]
- Kȍnjski bòsiljak, ȅvo ì sad ȉma nà njivi kòd nās. Vàko ȉma tȗ svȕd bȇli tàko cvȇt, kȍnjski bòsiljak. Pa ìdu čȅle na kȍnjski bòsiljak. [3] Silbaš Neštin Obrovac Despotovo Bačka Palanka [1]
- Pijavica, po berberskom pričanju, ima dve vrste: konjske i ljudske. [15] Kikinda [1]
Sinonimi:
Reference
uredi- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Marija Špis-Ćulum, Fitonimija jugozapadne Bačke. — SDZb, H£I, 1995, 397—490.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 166.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 Konji vrani. 1987, 326 str, str. 125. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Konji vrani" je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
- ↑ Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Bagrem beli. 1986, 146 str, str. 43.
- ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 54, 151.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 118.
- ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Damjan Preradović, Nekoliko srpskih reči kojih nema u Vukovu rečniku. — LMS, 184, 1895, 83—111, str. 91.
- ↑ Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
- ↑ Aleksandar R. Stefanović, Berberi i berberski zanat u kikindskom dištriktu u 19. i početkom 20. veka. — Rad, 18—19, 1969—1970, 73—82, str. 79.