lòžāč m (ćirilica ло̀жа̄ч)
Oblici:
- -áča, ložač [1]
Značenja:
- Osoba koja loži vatru. [1]
- Osoba koja radi oko parnog motora na vršalici. Taraš[1]
Primeri:
- Da bi vodena para poterala mašinu, tu je bio lòžāč, àjcer ili špàjzer, koji je lòžio slamu i tako zagrevao kotao sa vodom ( — Tš). [2] [1]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 112.
