obrušavati
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /obruʃǎːʋati/
- Hifenacija: o‧bru‧ša‧va‧ti
Glagol
urediobrušávati (ćirilica обруша́вати) nesvrš.
Značenja:
- (značenje izvedeno preko sinonima) izr. ići ka dnu izr., srozavati se, posrtati (moralno), svaljivati se, stropoštavati se, strmoglavljivati se, obrušavati se, rušiti se (na zemlju) [1]
- (značenje izvedeno preko sinonima) kidisati, atakovati, navaljivati (fizički ~), vršiti napad, nasrtati, saletati, spopadati, fig. obrušavati se fig., pritiskati, stiskati, kidisati, atakovati, navaljivati (fizički ~), vršiti napad, nasrtati, saletati, spopadati, obrušavati se fig., pritiskati, stiskati, nasrtati, fam. pljuvati fig. fam., prigovarati, kuditi, optuživati, osuđivati (verbalno ~), spopadati, kidisati, obrušavati se fig., zamerati, navaljivati, nasrtati, pljuvati fig. fam., prigovarati, kuditi, optuživati, osuđivati (verbalno ~), spopadati, kidisati, obrušavati se fig., zamerati, navaljivati, grditi [1]
Sinonimi:
- izr. ići ka dnu izr., srozavati se, posrtati (moralno), svaljivati se, stropoštavati se, strmoglavljivati se, obrušavati se, rušiti se (na zemlju) [1]
- kidisati, atakovati, navaljivati (fizički ~), vršiti napad, nasrtati, saletati, spopadati, fig. obrušavati se fig., pritiskati, stiskati, kidisati, atakovati, navaljivati (fizički ~), vršiti napad, nasrtati, saletati, spopadati, obrušavati se fig., pritiskati, stiskati, nasrtati, fam. pljuvati fig. fam., prigovarati, kuditi, optuživati, osuđivati (verbalno ~), spopadati, kidisati, obrušavati se fig., zamerati, navaljivati, nasrtati, pljuvati fig. fam., prigovarati, kuditi, optuživati, osuđivati (verbalno ~), spopadati, kidisati, obrušavati se fig., zamerati, navaljivati, grditi [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola obrušavati
Infinitiv: obrušavati | Glagolski prilog sadašnji: obrušávajūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: obrušávānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
obrušavam | obrušavaš | obrušava | obrušavamo | obrušavate | obrušavaju | |
Budućnost |
Futur I. |
obrušavat ću1 obrušavaću |
obrušavat ćeš1 obrušavaćeš |
obrušavat će1 obrušavaće |
obrušavat ćemo1 obrušavaćemo |
obrušavat ćete1 obrušavaćete |
obrušavat će1 obrušavaće |
Futur II. |
budem obrušavao2 | budeš obrušavao2 | bude obrušavao2 | budemo obrušavali2 | budete obrušavali2 | budu obrušavali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
obrušavao2 sam | obrušavao2 si | obrušavao2 je | obrušavali2 smo | obrušavali2 ste | obrušavali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam obrušavao2 | bio si obrušavao2 | bio je obrušavao2 | bili smo obrušavali2 | bili ste obrušavali2 | bili su obrušavali2 | |
Imperfekt |
obrušavah | obrušavaše | obrušavaše | obrušavasmo | obrušavaste | obrušavahu | |
Kondicional I. |
obrušavao2 bih | obrušavao2 bi | obrušavao2 bi | obrušavali2 bismo | obrušavali2 biste | obrušavali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih obrušavao2 | bio bi obrušavao2 | bio bi obrušavao2 | bili bismo obrušavali2 | bili biste obrušavali2 | bili bi obrušavali2 | |
Imperativ |
- | obrušavaj | - | obrušavajmo | obrušavajte | - | |
Glagolski pridjev radni |
obrušavao m. / obrušavala f. / obrušavalo n | obrušavali m. / obrušavale f. / obrušavala n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „obrušavati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1