oklevetati
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /okleʋětati/
- Hifenacija: o‧kle‧ve‧ta‧ti
Glagol
uredioklevètati (ćirilica оклевѐтати) svrš.
Značenja:
- lažno optužiti [1]
Sinonimi:
- optužiti, ocrniti, naružiti, opanjkati, nabediti, ozloglasiti, oblatiti, olajati, obeščastiti, osramotiti, diskreditovati, degradirati, difamirati, napasti, otračati, podmetnuti, omalovažiti, izvikati, prokazati, srozati, fig. zaprljati fig., popljuvati fig., označiti fig., fam. natovariti fam., potvoriti, prišiti/pripisati (nekom nešto), hrv. nazuntati/pripetati (nekom nešto) hrv., izr. izneti na zao glas izr., baciti se kamenom izr., baciti senu izr., baciti ljagu izr., obediti hrv., reg. opasti reg. [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola oklevetati
Infinitiv: oklevetati | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: oklevètāvši | Glagolska imenica: - | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
oklevećem | oklevećeš | okleveće | oklevećemo | oklevećete | okleveću | |
Budućnost |
Futur I. |
oklevetat ću1 oklevetaću |
oklevetat ćeš1 oklevetaćeš |
oklevetat će1 oklevetaće |
oklevetat ćemo1 oklevetaćemo |
oklevetat ćete1 oklevetaćete |
oklevetat će1 oklevetaće |
Futur II. |
budem oklevetao2 | budeš oklevetao2 | bude oklevetao2 | budemo oklevetali2 | budete oklevetali2 | budu oklevetali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
oklevetao2 sam | oklevetao2 si | oklevetao2 je | oklevetali2 smo | oklevetali2 ste | oklevetali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam oklevetao2 | bio si oklevetao2 | bio je oklevetao2 | bili smo oklevetali2 | bili ste oklevetali2 | bili su oklevetali2 | |
Aorist |
oklevetah | okleveta | okleveta | oklevetasmo | oklevetaste | oklevetaše | |
Kondicional I. |
oklevetao2 bih | oklevetao2 bi | oklevetao2 bi | oklevetali2 bismo | oklevetali2 biste | oklevetali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih oklevetao2 | bio bi oklevetao2 | bio bi oklevetao2 | bili bismo oklevetali2 | bili biste oklevetali2 | bili bi oklevetali2 | |
Imperativ |
- | okleveći | - | oklevećimo | oklevećite | - | |
Glagolski pridjev radni |
oklevetao m. / oklevetala f. / oklevetalo n | oklevetali m. / oklevetale f. / oklevetala n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
oklevetan m. / oklevetana f. / oklevetano n | oklevetani m. / oklevetane f. / oklevetana n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „oklevetati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1