položenik
položenik
položenik (srpskohrvatski, ćir., положеник)
urediImenica
uredipoloženik m (ćirilica положеник)
Oblici:
Značenja:
- Onaj koji prvi dođe kome u kuću na Božić. [2] [3] Mol Stapar Kikinda Iđoš[1]
- Onaj koji prvi dođe kome u kuću na dan Sv. Ignjata, pet dana pred Božić. [1]
Primeri:
- Imali smo dobroga položenika, biće nam rodna godina. Kovilj Begeč Lovra [1]
- Na Bòžić su ìšli tȉ pòloženīci. [4] Novi Sad Gospođinci Begeč Kovilj [1]
- Ȍnda domàćin ȕzme čésnicu pa séče: pȓvo pȗtniku, kȍmād, ko nàīđe, pa ȍnda pòloženīku. Martonoš [1]
- Negde polažajnik dolazi ujutro pre polaženja stoke, a negde posle ručka i ponese na rukama kolač, tj. pletenicu u vidu prstena. Kroz kolač se provuče kudelja i sa time se kolač obesi na ruke. [3] Stapar [1]
- Ka[d] dȏđe pȓvi u kȕću da bȕde pòlažanik, rȁdovan, njèmu se vȇže kòšulja. Vojka [1]
- Izjutra u kuću dolazi polaženik ili radovan, obično dečak iz familije ili iz bližeg komšiluka. [1]
- Ȕvek me òtac nòsio na rȁmenu u dvȁ sȃta da bȕdem pòlaženik kò[d] ti mòji ȕjāci. Sremska Kamenica [1]
- Tȏ je za pòlaženika kòlāč. [5] Beška Vrdnik [1]
- Na sam Ignjatov dan ko prvi dođe u kuću od suseda biva polaženik ili kako je uobičajen naziv za ignjatovskog polaženika „kokošiji" polaženik ili pak kako kažu u donjem Sremu „kokošiji radovan". [6] [1]
- Ȕjutru ídu polȁžnici. Vršac [1]
- Bio sam danas položajnik kod komšije i dobio sam kobasicu. [3] Begeč Stapar [1]
- Pòložnika pòsipadu sa žȉtom i se ȍnak gòvori tàko: „Dȃj, bȍže, prasíća, ćuríća, pilíća, žȉta". Jaša Tomić [1]
- Domaćica ustane u tri sata zajtra i prima položnike, a domaćin i posipa žitom. [2] [7] [8] Čenej Šurjan Boka Farkaždin [1]
- Jȃ pȃntim kao déte, to se prȁtilo, svȋra romunȉka i prȁtimo polȍžnika. Izbište [1]
- Polȍžnici su dolȁzili pȓvi na Bȁdnji dȃn. Vršac [1]
- To je kolȃč, to je za pȍložnika. Izbište [1]
- U Ilandži [...] o Novoj godini dolaze čestitari kao položenici obučeni, tj. maskirani u lik medveda. [9] Ilandža [1]
Sinonimi:
Reference
uredi- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 255. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ 3,0 3,1 3,2 Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 96. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 87.
- ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 310.
- ↑ Mila Bosić, Žitarice u plodonosnoj magiji kod Srba u Vojvodini. — Rad, 31, 1988—1989, 171—193, str. 175.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 18, 23.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Divljač i lovstvo Panonije. 1989, 156 str, str. 107.