služiti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /slǔːʒiti/
- Hifenacija: slu‧ži‧ti
Glagol
uredislúžiti (ćirilica слу́жити) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
- Biti sluga, raditi kod nekoga kućne i druge poslove za platu. [1]
- Vršiti vojnu obavezu, biti vojnik. [1]
- Biti od koristi, upotrebljavati se u neku svrhu. [1]
- Biti od koristi, u upotrebi još neko vreme. [1]
- Vršiti neki crkveni obred. [1]
- Uzimati (za stolom) jelo, piće. [1]
Primeri:
- Nȃs bílo ù kuću pȕno, pa čȉm sam se zadèvōjčila sam òčla da slȗžim kod gòsn bèležnika i iz njègove kȕće sam se i ȕdala. [2] [3] Šurjan Subotica Martonoš Nadalj Čurug Deronje Gospođinci Žabalj Mošorin Kać Kovilj Titel Srpski Krstur Novo Miloševo Zrenjanin Jaša Tomić Boka Neuzina [1]
- Bȉo niki Mȉloš Skrofánov, a ȏn je slúžio i njègov brȁt (bíli su dečúrlija), a nísu ìmali dvȃ šešíra, sámo jèdan — bíli siròmasi ljȗdi. [2] Novi Bečej [1]
- A mȋ smo ìmali prȇ slúgu. Slúžio je kod mȏg òca dvánajst gȍdina. Žabalj [1]
- Ȅto, tȏ je prȃva domaćȋnska kȕća; svȉ nas slúžili i svȁšta donesívali, a nȅ ko òna Périna smȑknuta snàva što nijedàred níje kázala: „Slúšte se". Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
- Mȋ smo mórali tȏg dȅdu da slȗžimo. Veliki Gaj [1]
- Ranȋje se slúžilo po trȋ gȍdine i tȏ kȁko, a dànaske ko d[a] ȉdeš na próvod. Neuzina [1]
- A njȉ dvȁ slúžili zȁjedno vȏjsku. Deronje [1]
- Tȃj je vòjāk — tȁj slȗži vòjsku. Pomaz Jaša Tomić Šurjan Boka [1]
- Podélilo se stȏ dvádeset sȅsīja u pȓvi mȁ (sèsija je trídeset i dvȃ jȕtra na čètr mȅsta: na trȋ mȅsta po ȍsam jȕtāra, a dvȃ jȕtra što čètvrto [mesto] níje pòpunjeno, tȏ je ledìna oko sèla; tȃ [je] slúžila za pȁšnjāk (Me). [2] [1]
- Tr̀ska nam je slúžila, ȅto tàko, kad dȏđe, prodámo. Aradac [1]
- Služiće mi odžaci još ove godine. Novo Miloševo [1]
- Slȗži se večȇrnje. Vršac [1]
- Pevȃčko drúštvo pȅva, pópa slȗži. Banatska Palanka [1]
- Pópa slȗži večȇrnje. Pavliš [1]
- Tȁmo se slúžilo nȍvo jȕtrenje. Pomaz [1]
- Uzmi, slúži [se]. [4] Subotica Čerević Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
Izvedene reči:
Sinonimi:
Izrazi:
- Nìje téško rȃden bȉti, al je téško gȁzdu ˜ Novo Miloševo [1]
- vulgslȗži ga srȅća ko budàlu kȕrac Sombor [1]
- ˜ nekoga ko Boga Jasenovo [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola služiti
Infinitiv: služiti | Glagolski prilog sadašnji: slúžēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: slúžēnje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
služim | služiš | služi | služimo | služite | služe | |
Budućnost |
Futur I. |
služit ću1 služiću |
služit ćeš1 služićeš |
služit će1 služiće |
služit ćemo1 služićemo |
služit ćete1 služićete |
služit će1 služiće |
Futur II. |
budem služio2 | budeš služio2 | bude služio2 | budemo služili2 | budete služili2 | budu služili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
služio2 sam | služio2 si | služio2 je | služili2 smo | služili2 ste | služili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam služio2 | bio si služio2 | bio je služio2 | bili smo služili2 | bili ste služili2 | bili su služili2 | |
Imperfekt |
služah | služaše | služaše | služasmo | služaste | služahu | |
Kondicional I. |
služio2 bih | služio2 bi | služio2 bi | služili2 bismo | služili2 biste | služili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih služio2 | bio bi služio2 | bio bi služio2 | bili bismo služili2 | bili biste služili2 | bili bi služili2 | |
Imperativ |
- | služi | - | služimo | služite | - | |
Glagolski pridjev radni |
služio m. / služila f. / služilo n | služili m. / služile f. / služila n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
služen m. / služena f. / služeno n | služeni m. / služene f. / služena n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „služiti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 132, 149, 154. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 234.