smrviti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /smr̂ʋiti/
- Hifenacija: smr‧vi‧ti
Glagol
uredismȑviti (ćirilica смр̏вити) svrš.
Značenja:
- (značenje izvedeno preko sinonima) slomiti, izlupati, izmlatiti, zgnječiti, istući, išamarati, išibati, polomiti, propustiti kroz šake, fam. izlomiti fam., reg. izdevetati reg., dati (po njušci), ubiti boga, izgruvati, žarg. uvoštiti žarg., izbubetati, sasuti zube u grlo, istabati, ispeglati fam., smrviti, dati (po turu), namlatiti, smožditi, napraviti od nekoga paprikaš, izlemati fam., srediti, sastaviti (sa zemljom), polomiti rebra, nalupati, ispljuskati, pretući, ret. izvoštiti ret., išćuškati, razbiti fam., natući, očerupati, premlatiti, olešiti žarg., unakaziti fam., namestiti (nekome kosti), isprebijati, izgaziti fam., izudarati, izbubecati, isprašiti, izbatinati [1]
- (značenje izvedeno preko sinonima) razoriti [1]
Sinonimi:
- slomiti, izlupati, izmlatiti, zgnječiti, istući, išamarati, išibati, polomiti, propustiti kroz šake, fam. izlomiti fam., reg. izdevetati reg., dati (po njušci), ubiti boga, izgruvati, žarg. uvoštiti žarg., izbubetati, sasuti zube u grlo, istabati, ispeglati fam., smrviti, dati (po turu), namlatiti, smožditi, napraviti od nekoga paprikaš, izlemati fam., srediti, sastaviti (sa zemljom), polomiti rebra, nalupati, ispljuskati, pretući, ret. izvoštiti ret., išćuškati, razbiti fam., natući, očerupati, premlatiti, olešiti žarg., unakaziti fam., namestiti (nekome kosti), isprebijati, izgaziti fam., izudarati, izbubecati, isprašiti, izbatinati [1]
- razoriti [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola smrviti
Infinitiv: smrviti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: smȑvīvši | Glagolska imenica: - | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
smrvim | smrviš | smrvi | smrvimo | smrvite | smrve | |
Budućnost |
Futur I. |
smrvit ću1 smrviću |
smrvit ćeš1 smrvićeš |
smrvit će1 smrviće |
smrvit ćemo1 smrvićemo |
smrvit ćete1 smrvićete |
smrvit će1 smrviće |
Futur II. |
budem smrvio2 | budeš smrvio2 | bude smrvio2 | budemo smrvili2 | budete smrvili2 | budu smrvili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
smrvio2 sam | smrvio2 si | smrvio2 je | smrvili2 smo | smrvili2 ste | smrvili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam smrvio2 | bio si smrvio2 | bio je smrvio2 | bili smo smrvili2 | bili ste smrvili2 | bili su smrvili2 | |
Aorist |
smrvih | smrvi | smrvi | smrvismo | smrviste | smrviše | |
Kondicional I. |
smrvio2 bih | smrvio2 bi | smrvio2 bi | smrvili2 bismo | smrvili2 biste | smrvili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih smrvio2 | bio bi smrvio2 | bio bi smrvio2 | bili bismo smrvili2 | bili biste smrvili2 | bili bi smrvili2 | |
Imperativ |
- | smrvi | - | smrvimo | smrvite | - | |
Glagolski pridjev radni |
smrvio m. / smrvila f. / smrvilo n | smrvili m. / smrvile f. / smrvila n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
smrvljen m. / smrvljena f. / smrvljeno n | smrvljeni m. / smrvljene f. / smrvljena n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „smrviti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1