strugač
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /strǔɡaːt͡ʃ/
- Hifenacija: stru‧gač
Imenica
uredistrùgāč m (ćirilica стру̀га̄ч)
Oblici:
Značenja:
- Naprava kojom se stružu naćve. [1]
Primeri:
- Nȅko je ȉmo i strùgāč pa se tíme òstrūžu nȁćve. [3] Rumenka Voganj Bečmen Deronje Banatsko Aranđelovo Sanad Kikinda Melenci Jaša Tomić Omoljica [1]
Sinonimi:
Deklinacija
uredi deklinacija imenice strugač
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | strugač | strugači |
| genitiv | strugača | strugača |
| dativ | strugaču | strugačima |
| akuzativ | strugača | strugače |
| vokativ | strugaču | strugači |
| lokativ | strugaču | strugačima |
| instrumental | strugačem | strugačima |
Reference
uredi- „strugač” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.