ubíjati
ubíjati
ubíjati (srpskohrvatski, ćir., уби́јати)
urediGlagol
urediubíjati (ćirilica уби́јати) Šablon:prel Šablon:neprel
Kategorije:
pren.
Oblici:
Značenja:
- Nasilno oduzimati nekome život; klati. [1]
- Tući se do smrti. [1]
- Nasilno oduzeti nekome život. [1]
- Dovesti u stanje očajanja, unesrećiti. [1]
- Potruditi se, posvetiti se nečemu preko mere, veoma se pomučiti oko nečega. [1]
Primeri:
- I dòšli i pȕcali kòga nȃđu na šòru i ubíjali kroz Tȍvariševo. [2] Tovariševo Morović Čerević Čurug Kać [1]
- Tȁko bíla jȅsēn, kláli smo svínjče, mȋ kȃžemo ȕbījamo svínjče. [3] Pomaz [1]
- Tȏ se skȕpi mládeži, móba. U òne kablove, mȅrice, sàćure pa nȍse zȅmlju. Tȏ se tàko pòstave dȁske i tȗ se tȏ — ljȗdi ubíjaju, ubíjaju. Kad pòrāvne, pòdignu vȉše i vȉšlje i tàko se prȁvilo. [4] Lalić Deronje Tovariševo Bačka Palanka Đala [1]
- I ȍnda se ùbīja tȃ tr̀ska. [4] Sanad Gospođinci [1]
- Ȗđe u kȍšnicu, kráde mȅda i bèga, dovȅde drȕge, takȏ se ubȋjadu. [2] Bela Crkva Vršac Dupljaja [1]
- Kada se pčȅle nè slāžu, òne se ubȋjadu mȅđusobno. [2] Jaša Tomić [1]
- Da nȅ bi ubȉli mȁticu mȏramo da pȓskamo rakȉjom, ako je dodámo ȍdma. [2] Izbište [1]
- Pópa je postrádo, ubȉle ga Švábe. Pavliš [1]
- Njéga su ubȉli. Vršac [1]
- Túku se pčȅle, ȍće da ȕbu jȅdna drȕgu. [2] Dupljaja [1]
- Òni su nȁoružāni, i jȃ sam mȉslila da ćedu òni da ga ȕbiju na mȅstu. [5] [2] [6] [7] [8] Kumane Erdevik Irig Jakovo Bođani Gospođinci Žabalj Mošorin Futog Srpski Krstur Novi Kneževac Mokrin Novo Miloševo Srpska Crnja Itebej Melenci Jaša Tomić Farkaždin Ilandža Čenta Crepaja Kruščica [1]
- Ȕbije njèga i pajtáša. [6] Silbaš [1]
- Mȁti mu je bȁš svȅ — ùbila mu srȅću. Novi Sad [1]
- Da se tȏ òtkinulo, tȃj bi pȁo ȍdūnda i ȏn bi se ùbio. [5] Kikinda [1]
- Ubio se radeći. Jasenovo [1]
- I ùčīm je po čȉtav dȃn, i nȅ zna da opòravi, pa s ȕbije. Bačinci [1]
Izvedene reči:
Sinonimi:
Izrazi:
- gospod teubio /ubio te gospod, da teubije ("isto"). Jasenovo [1]
- ubȉ bȍže [1]
- slota teubila, dabogda ("isto"). Jasenovo [1]
- žalosno' Vršac [1]
- grȍm teȕbio, prȋšt te udávio ("isto"; "Mȁćija me zatèkla kad je dòšla, bíla òtrōvna sȁ mnom, fȕrt je bílo: „Grȍm te ȕbio, prȋšt te udávio""). Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
- ubiti se od rada ("mnogo raditi, raditi teške poslove"; "Ubio se od rada"). Jasenovo [1]
- Ùbiti ko zȅcove ("nemilosrdno ubiti"). Deronje [1]
- grȍm teùbio ("isto"). Novo Miloševo [1]
- nȅbo teubilo ("isto"). Kikinda [1]
- ubiti boga u nekome ("pretući, premlatiti koga"). [1]
- Bog teubio / bog teubio, da teubije ("kletva"). Jasenovo [1]
- ubio te led, da teubije ("kletva"). Jasenovo [1]
Reference
uredi- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
- ↑ Marija Špis-Ćulum, Iz leksike Pomazi i Čobanca (kod Sentandreje), rukopis.
- ↑ 4,0 4,1 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ 5,0 5,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 123, 144, 136. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ 6,0 6,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 119, 140. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 132, 147, 148, 317, 326.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 164, 225.