uočiti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /uǒt͡ʃiti/
- Hifenacija: u‧o‧či‧ti
Glagol
urediuòčiti (ćirilica уо̀чити) svrš.
Značenja:
- (značenje izvedeno preko sinonima) uočiti, žarg. izvaliti žarg., fam. snimiti fam., provaliti žarg., đaniti žarg., šmeknuti žarg., zapaziti, razabrati, spaziti, ošmekati žarg., uloviti okom fam., videti [1]
- razumeti na svoj način [1]
Sinonimi:
- uočiti, žarg. izvaliti žarg., fam. snimiti fam., provaliti žarg., đaniti žarg., šmeknuti žarg., zapaziti, razabrati, spaziti, ošmekati žarg., uloviti okom fam., videti [1]
- spoznati, dokačiti, videti, fam. ukopčati fam., uočiti, razvideti, skapirati fam., razaznati, žarg. izvaliti žarg., shvatiti, ustanoviti, fig. dohvatiti fig., ukapirati žarg., pohvatati, prokljuviti fam., dopreti u glavu, razabrati, pojmiti, provaliti žarg., skontati fam., pohvatiti konce, uhvatiti, razlučiti, dokučiti, utuviti (u glavu), skužiti fam., ukačiti, ući u glavu, proniknuti (u nešto), uvideti, prozreti, spoznati, dokačiti, videti, ukopčati fam., uočiti, razvideti, skapirati fam., razaznati, izvaliti žarg., shvatiti, ustanoviti, dohvatiti fig., ukapirati žarg., pohvatati, prokljuviti fam., dopreti u glavu, razabrati, pojmiti, provaliti žarg., skontati fam., pohvatiti konce, uhvatiti, razlučiti, dokučiti, utuviti (u glavu), skužiti fam., ukačiti, ući u glavu, proniknuti (u nešto), uvideti, prozreti, doživeti [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola uočiti
Infinitiv: uočiti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: uòčīvši | Glagolska imenica: - | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
uočim | uočiš | uoči | uočimo | uočite | uoče | |
Budućnost |
Futur I. |
uočit ću1 uočiću |
uočit ćeš1 uočićeš |
uočit će1 uočiće |
uočit ćemo1 uočićemo |
uočit ćete1 uočićete |
uočit će1 uočiće |
Futur II. |
budem uočio2 | budeš uočio2 | bude uočio2 | budemo uočili2 | budete uočili2 | budu uočili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
uočio2 sam | uočio2 si | uočio2 je | uočili2 smo | uočili2 ste | uočili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam uočio2 | bio si uočio2 | bio je uočio2 | bili smo uočili2 | bili ste uočili2 | bili su uočili2 | |
Aorist |
uočih | uoči | uoči | uočismo | uočiste | uočiše | |
Kondicional I. |
uočio2 bih | uočio2 bi | uočio2 bi | uočili2 bismo | uočili2 biste | uočili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih uočio2 | bio bi uočio2 | bio bi uočio2 | bili bismo uočili2 | bili biste uočili2 | bili bi uočili2 | |
Imperativ |
- | uoči | - | uočimo | uočite | - | |
Glagolski pridjev radni |
uočio m. / uočila f. / uočilo n | uočili m. / uočile f. / uočila n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
uočen m. / uočena f. / uočeno n | uočeni m. / uočene f. / uočena n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „uočiti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1