usrećiti

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /ǔsret͡ɕiti/
• Hifenacija: u‧sre‧ći‧ti

Glagol

ùsrećiti (ćirilica у̀срећити) svrš.

Značenja:

1. postati radostan zbog nekoga ili nečeg
2. (značenje izvedeno preko sinonima) fam. unesrećiti se iron. fam.

Sinonimi:

1. poradovati se, fig. procvetati fig., razveseliti se, sinuti fig., uveseliti se, razdragati se, usrećiti se, razvedriti se, ozariti se
2. fam. unesrećiti se iron. fam.

Konjugacija

Konjugacija glagola usrećiti

Infinitiv: usrećiti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: ùsrećīvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		usrećim	usrećiš	usreći	usrećimo	usrećite	usreće
Budućnost	Futur I.	usrećit ću1 usrećiću	usrećit ćeš1 usrećićeš	usrećit će1 usrećiće	usrećit ćemo1 usrećićemo	usrećit ćete1 usrećićete	usrećit će1 usrećiće
	Futur II.	budem usrećio2	budeš usrećio2	bude usrećio2	budemo usrećili2	budete usrećili2	budu usrećili2
Prošlost	Perfekt	usrećio2 sam	usrećio2 si	usrećio2 je	usrećili2 smo	usrećili2 ste	usrećili2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam usrećio2	bio si usrećio2	bio je usrećio2	bili smo usrećili2	bili ste usrećili2	bili su usrećili2
	Aorist	usrećih	usreći	usreći	usrećismo	usrećiste	usrećiše
Kondicional I.		usrećio2 bih	usrećio2 bi	usrećio2 bi	usrećili2 bismo	usrećili2 biste	usrećili2 bi
Kondicional II.		bio bih usrećio2	bio bi usrećio2	bio bi usrećio2	bili bismo usrećili2	bili biste usrećili2	bili bi usrećili2
Imperativ		-	usreći	-	usrećimo	usrećite	-
Glagolski pridjev radni		usrećio m. / usrećila f. / usrećilo n			usrećili m. / usrećile f. / usrećila n
Glagolski pridjev trpni		usrećen m. / usrećena f. / usrećeno n			usrećeni m. / usrećene f. / usrećena n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „usrećiti” u Hrvatskom jezičnom portalu