vr
vr
vr (srpskohrvatski, ćir., вр)
urediImenica
uredivr m (ćirilica вр)
Značenja:
- Gornja, najviša tačka, vrh. [1]
- Uži, tanji, šiljasti deo; završetak. [1]
- Površina vode. [2] [3] Sremski Karlovci Stari Slankamen Futog Mol Perlez Sefkerin[1]
- Do vrha puno. [1]
- Završetak, granica. [1]
Primeri:
- Ȏn je ùmeo od dvȇ ȉ po gȍdine na vȑ kròva da se pòpenje po mȅrdevināma i da ùzjaši góre. Golubinci [1]
- Kad bi jȁ òceko tj vȑ, òvo čètiri grȏzda bi òstala prázna. [3] [4] [5] Đala Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Mokrin Itebej Bašaid Melenci Sakule Farkaždin Izbište Jasenovo [1]# Tȍ su mi ȉsto ti Cȉgani prȁvili, sàmo se slòmio vȓ. Đala [1]
- Seli na taj vȓ. [3] [6] Farkaždin Gospođinci Novo Miloševo Itebej Vršac [1]# Po jèdān sa kàmare sa kȍla bȃca na skȅlu, a óna bȃca gȍre, na vȓj se završávalo tȍ. Veliki Gaj [1]# Vrh, sleme kuće je prekriven ukrštenim snopovima [trske]. Pančevo [1]# Vȉše púta se otkívalo sa vr̀[h]om od čèkića. Đala Bačinci Subotica Taraš [1]# Kòsi, al nèmōj tàko vȓ kòsom kòsiti ili sredìnom kòsom, pètica neka ti nȍsi. Đala Novo Miloševo Vršac [1]# Vr̀jevi se osúšili. [4] Bašaid [1]
- Paprika se s vrja grize. Mokrin [1]
- Ako cvèta o[d] dóle do góre, onda će dȕgačka zíma bȉti […] ako sámo na vr̀ju cvèta, onda će sámo na kràju bȉti zíma. Martonoš [1]# Lòza kȁko nȉkne nà kućici, i òna se šȋri dȁlje […] i na vr̀vu lubènica ráste. [5] Sombor [1]# Pȍčne òdgore iz vr̀va, pa dȍle ìde. Sivac [1]
- Od vr̀va pȍčnu, ȍnda tȅra dȍle, kȍlko je vȅlika (košnica) ìznūtra. [7] Tovariševo Subotica Radojevo Boka Bela Crkva [1]# Paprika se s vrja grize. Mokrin [1]# Tȍ je kao kad ȕzmem makȁze i bȅo kónac, pa odséčem vȓj od kónca. [3] Izbište [1]# Al on je pre naišo na vrh udice, neg što je došo do čepa. [2] Klenak [1]
- Obično mi ako bacamo po tvrdim terenima, di je kamen, šoder, udica se istupi. To obavezno oštrimo vrh udice. Bosut [1]# Bȕdne čètir kraválja (tȏ su svȅ pȕne kórpe: tȗ su ćúrkovi, pa koláča svakojáki — u vȑ bȉdne). [5] Vrdnik [1]# U vr bašte je oraj. Čerević [1]# Ìšlō se ù vr bášte i na ùranak [za Đurđevdan]. [5] Elemir Kovilj Tomaševac [1]
- I mȋ smo bíli nà vr bȃšte. Vojka [1]
Sinonimi:
Izrazi:
Reference
uredi- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 339. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ 4,0 4,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 49, 339. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 268. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 98.
- ↑ Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).