vršaj

SrpskohrvatskiUredi

IzgovorUredi

  • IPA: /ʋr̂ʃaːj/
  • Hifenacija: vr‧šaj

ImenicaUredi

vȑšāj m (ćirilica вр̏ша̄ј)


Oblici:

  1. -nja [1]
  2. vȑšāj [1]
  3. vȑšaj, vȑšāj [1]
  4. vȑšāj [1]
  5. vȑšāj Kać [1]

Značenja:

  1. Snopovi žita prostrti po guvnu. [1]

Primeri:

  1. Pošto se prosuše, krstine se prevoze kolima na guvno gde se dene u kamare ili stogove za „vršaj”. Ostojićevo [1]
  2. Vršaj je skoro gotov. [2] Jasenovo Novi Kneževac [1]# A na gumnu: teraj, teraj, pa ako se podigne kakva oblačina — odma daj ponjave da se vršaj pokrije, da žito ne pokisne. [3] Mokrin [1]# Tȅk smo dȅset vȑšāja skȉnuli. [4] Nadalj Taraš [1]# Kat kȉša ùvāti vȑšālj, nȍsi zȑno čȁk na sòkāk. [5] Đala Deska [1]
  3. Kad jáka kȉša ùvāti, ȍnda dvȃ dȃna trȅba súšiti vȑšālj. [1]# Na dvȃ vȑšaja vŕšu. [6] [5] Novi Kneževac Novi Kneževac Novo Miloševo Itebej Međa Jaša Tomić Farkaždin Čenta [1]# Mesto gde se vrlo zvalo se „vršalj”. [7] Stapar [1]# Bíla su prȇ gúvna, vȑšālji. [8] [3] Đala Sombor Sanad [1]# Uvedi konje u vršaj. Jasenovo [1]# Vȑšāj, tȏ je bílo kad se vŕlo na kònje. Tȏ se u àvliji dȅnula kàmara. [6] [3] [8] Bašaid Gospođinci Kovilj Sanad Novo Miloševo Jaša Tomić Farkaždin Sakule Ilandža Kovin [1]# Kočìjāš stȁje ȕ srēdu i tȅra kònja, nè mora da se òkrēće, mȇnja rȗke. Tȏ se zòve vȑšāj. [8] Kać [1]# Tȏ su ovako grȇde isprèkršćane, pa kav jèdan vȑšalj i ȍndak kȍlo je ùdareno ù te grȇde, sa zúbi dr̀veni. [6] [5] Farkaždin [1]# Àvlija se dòbro pòrāvni, òčisti da nȇma pràšine, pa se stȁvi vȑšāj, tàko snȏplje jèdno dò drugog pòrēđa, pa ȍnda jèdan-dvȃ kònja, pa sàmo tàko tȅra ȍkolo. [8] Lalić Stapar Bačka Palanka [1]

Sinonimi:

  1. vršidba [1]
  2. nasad [1]
  3. guvno [1]
  4. suvača [1]
  5. stožer [1]
  6. vr [1]

DeklinacijaUredi

ReferenceUredi

  • vršaj” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 143.
  3. 3,0 3,1 3,2 Žito. 1988, 208 str, str. 140. Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Žito" je zadan više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Žito" je zadan više puta s različitim sadržajem
  4. Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  5. 5,0 5,1 5,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 535, 536. Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem
  6. 6,0 6,1 6,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 78, 109, 409. Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem
  7. Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 87.
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.