vršaj
Srpskohrvatski uredi
Izgovor uredi
- IPA: /ʋr̂ʃaːj/
- Hifenacija: vr‧šaj
Imenica uredi
vȑšāj m (ćirilica вр̏ша̄ј)
Oblici:
Značenja:
- Snopovi žita prostrti po guvnu. [1]
Primeri:
- Pošto se prosuše, krstine se prevoze kolima na guvno gde se dene u kamare ili stogove za „vršaj”. Ostojićevo [1]
- Vršaj je skoro gotov. [2] Jasenovo Novi Kneževac [1]# A na gumnu: teraj, teraj, pa ako se podigne kakva oblačina — odma daj ponjave da se vršaj pokrije, da žito ne pokisne. [3] Mokrin [1]# Tȅk smo dȅset vȑšāja skȉnuli. [4] Nadalj Taraš [1]# Kat kȉša ùvāti vȑšālj, nȍsi zȑno čȁk na sòkāk. [5] Đala Deska [1]
- Kad jáka kȉša ùvāti, ȍnda dvȃ dȃna trȅba súšiti vȑšālj. [1]# Na dvȃ vȑšaja vŕšu. [6] [5] Novi Kneževac Novi Kneževac Novo Miloševo Itebej Međa Jaša Tomić Farkaždin Čenta [1]# Mesto gde se vrlo zvalo se „vršalj”. [7] Stapar [1]# Bíla su prȇ gúvna, vȑšālji. [8] [3] Đala Sombor Sanad [1]# Uvedi konje u vršaj. Jasenovo [1]# Vȑšāj, tȏ je bílo kad se vŕlo na kònje. Tȏ se u àvliji dȅnula kàmara. [6] [3] [8] Bašaid Gospođinci Kovilj Sanad Novo Miloševo Jaša Tomić Farkaždin Sakule Ilandža Kovin [1]# Kočìjāš stȁje ȕ srēdu i tȅra kònja, nè mora da se òkrēće, mȇnja rȗke. Tȏ se zòve vȑšāj. [8] Kać [1]# Tȏ su ovako grȇde isprèkršćane, pa kav jèdan vȑšalj i ȍndak kȍlo je ùdareno ù te grȇde, sa zúbi dr̀veni. [6] [5] Farkaždin [1]# Àvlija se dòbro pòrāvni, òčisti da nȇma pràšine, pa se stȁvi vȑšāj, tàko snȏplje jèdno dò drugog pòrēđa, pa ȍnda jèdan-dvȃ kònja, pa sàmo tàko tȅra ȍkolo. [8] Lalić Stapar Bačka Palanka [1]
Sinonimi:
Deklinacija uredi
deklinacija imenice vršaj
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | vršaj | vršaji |
| genitiv | vršaja | vršaja |
| dativ | vršaju | vršajima |
| akuzativ | vršaj | vršaje |
| vokativ | vršaju | vršaji |
| lokativ | vršaju | vršajima |
| instrumental | vršajem | vršajima |
Reference uredi
- „vršaj” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 143.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 Žito. 1988, 208 str, str. 140. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Žito" je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 535, 536. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ 6,0 6,1 6,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 78, 109, 409. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 87.
- ↑ 8,0 8,1 8,2 8,3 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.