Wiktionary

zȗb

zȗb

zȗb (srpskohrvatski, ćir., зу̑б)

uredi

Imenica

uredi

zȗb m (ćirilica зу̑б)

Kategorije:

kol.pren.bot.


Oblici:

  1. zub [1]
  2. zȗbi, zúba, zub [1]


Značenja:

  1. Kutnjak. [2] Deska[1]
  2. Ono što je slabo, nemoćno. Novi Sad[1]
  3. Oštećenja na oštrici alatke (testeri, nožu i sl.). [1]
  4. Profilisani završetak betonske grede u otvoru za prozore i vrata. [3] Turija Čurug Gospođinci Žabalj[1]
  5. Zrno kukuruza izduženog oblika. [1]
  6. Rizozomi vrste Sorghum halepense. [1]


Primeri:

  1. Sȁd ìma brez jèdne devedèset gȍdina, a jȍš skòro svȉ zȗbi tȗ. [4] [5] [6] [3] [7] [2] [8] Jaša Tomić Sremski Karlovci Sremska Mitrovica Subotica Bezdan Srbobran Turija Ravno Selo Čurug Gospođinci Žabalj Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Novo Miloševo Šurjan Boka Neuzina Tomaševac Farkaždin Sefkerin Izbište Jasenovo Deska Batanja [1]
  2. Prvi zub je bacan na tavan mišu uz reči: „Evo tebi koštani, daj ti meni železni!”. Običaj je bio da se prvi zub daje psu u hlebu da ga proguta da bi zubi bili tvrdi kao u psa. Jamena [1]
  3. A jȃ pàpuču ȕzmēm, pa njègā fȕć pò zūbi. Bačinci [1]# Zȗbi bíli na tùrpiji. Novi Sad [1]
  4. Ìmala je [češagija] tàke mȃle zȗbe kao tȃj čȅšālj. Subotica [1]
  5. Š[t]a se razbèsnio, brȅčio testèru i polòmio zȗbe. [3] [9] [10] [5] [11] Jaša Tomić Neštin Sremska Mitrovica Irig Neradin Subotica Futog Turija Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Kać Kovilj Mošorin Titel Melenci Šurjan Boka Neuzina Farkaždin Kovin [1]
  6. Interesantno da je kovač veoma malo imao usluga vezanih za poljoprivredne mašine: „Opravijo drljaču, poteglio gvožđe za šteker, zub (klin) u drljaču”. Bački Brestovac [1]
  7. Cecalica [...] može da ima dva, tri i četiri zuba. [12] [1]# Neću ti više davati nožove. Kake si joj zube napravijo. Đurđevo [1]# Žito (pšenica) je bilo jedne vrste, a kukuruza onaj stari sa jako kratkim zrnima („zubima”). [13] Pivnice [1]# Al sȁd ȉma dìvijek sírka vȉše nȅ[go] kukùrūza pò njivama. Ȉma dȍle ovàko dȕgačke, zȗbe mȋ kȃžemo. Bȇle òne žȉle, jáke. Kao zȗbi u zèmlji, bélo pa dèbelo, dȅblje ot pȃlca; nè mo[že]š iščùpatī ga. [14] Silbaš [1]


Sinonimi:

  1. zubac [1]
  2. kljun [15] Deronje Bačka Palanka [1]


Izrazi:

  1. držati jezik zazube ("ne govoriti nikome ništa, ćutati"). Novo Miloševo [1]
  2. ìmati stòmāk dozúba ("biti u poodmakloj trudnoći"). Mokrin [1]
  3. i vòda ȉmazȗbe ("odeća se uništava čestim pranjem"). Novo Miloševo [1]
  4. govòriti prekozúba ("govoriti bez volje"). Novo Miloševo [1]
  5. jezik zazube! ("ćuti, ne pričaj nikome"). Novo Miloševo [1]
  6. sa vȁščijizȗbi ("silom"). Šajkaš [1]
  7. jȃk ko bȁbinizȗbi ("nesiguran, slab"). Sombor Novi Sad Jasenovo [1]
  8. glȅdatiuzȗbe ("procenjivati godine starosti"). Vršac [1]
  9. uzeti nekoga nazub ("progoniti nekoga, vrebati ga na svakoj grešci"). [1]
  10. držati jezik nazube ’isto’ Novo Miloševo [1]
  11. Vaditizube na šraf ("vaditi zube lako, sigurno, bezbolno (o zubaru ili berberu)"; "Imao je sigurnu ruku i klešta, pa kada uhvati, zub je morao da ide napolj"). Nadalj [1]
  12. jezik nemazube al ujeda ("bol se može naneti i rečima"). [1]
  13. oštar ko babinizubiiron ("tup"). Jasenovo [1]
  14. deda jȇ grožđe, a unucima trnuzubi ("posledice će osetiti buduće generacije"). [1]
  15. evo tebi drven/kostenzub, daj ti meni gvozdenzub ("izraz koji se koristi kada detetu ispadne mlečni zub"; "Ovaj se izraz u Sempetru upotrebljava kada detetu prvi out ispadne mlečni zu"). Senpeter [1]
  16. poklonu se uzube ne gleda ("poklonu, daru se ne smeju stavljati zamerke"). [1]
  17. cediti krozzube ("govoriti jedva čujno"). Vršac [1]


Reference

uredi
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 66. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske." je zadan više puta s različitim sadržajem
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  4. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 83, 84, 400.
  5. ↑ 5,0 5,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 18, 19. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem
  6. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 7.
  7. ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str, str. 119.
  8. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 46, 47, 48.
  9. ↑ Dejan Miloradov, Kovačka i potkivačka terminologija južne Bačke i severnog Srema (rukopis magistarskog rada).
  10. ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 91.
  11. ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  12. ↑ Konji vrani. 1987, 326 str, str. 136.
  13. ↑ Gliša Marković, Kako se nekada živelo u Pivnicama. — Rad, 18—19, 1969—1970, 101—110, str. 102.
  14. ↑ Marija Špis-Ćulum, Fitonimija jugozapadne Bačke. — SDZb, H£I, 1995, 397—490.
  15. ↑ Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.

Napomene

uredi
Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=zȗb&oldid=1396221