gviriti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /ɡʋǐːriti/
- Hifenacija: gvi‧ri‧ti
Glagol
uredigvíriti (ćirilica гви́рити) nesvrš.
Značenja:
- (značenje izvedeno preko sinonima) viriti, pomaljati se, neprel. štrčati nesvrš. neprel., strčati, poznavati se, gviriti, izlaziti, izvirivati, viriti, pomaljati se, štrčati nesvrš. neprel., strčati, poznavati se, gviriti, izlaziti, izvirivati, sresti se, sresti (nekoga), naći se (s nekim), izr. ukrstiti puteve izr., susresti se, prel. sastati se svrš. prel., poznavati se, ostati kao trag, ostati svrš. neprel. [1]
- gledati potajno ili iz prikrajka [1]
Sinonimi:
- viriti, pomaljati se, neprel. štrčati nesvrš. neprel., strčati, poznavati se, gviriti, izlaziti, izvirivati, viriti, pomaljati se, štrčati nesvrš. neprel., strčati, poznavati se, gviriti, izlaziti, izvirivati, sresti se, sresti (nekoga), naći se (s nekim), izr. ukrstiti puteve izr., susresti se, prel. sastati se svrš. prel., poznavati se, ostati kao trag, ostati svrš. neprel. [1]
- provirivati, navirivati se, fam. šacovati fam., čkiljiti, pogletkivati, zviriti, očijukati, lukati fam., gleduckati fam., glediti fam., ždrakati, pogledavati, škiljiti, kibicovati, gviriti, zirkati, provirivati, navirivati se, šacovati fam., čkiljiti, pogletkivati, zviriti, očijukati, lukati fam., gleduckati fam., glediti fam., ždrakati, pogledavati, škiljiti, kibicovati, gviriti, zirkati, videti se [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola gviriti
Infinitiv: gviriti | Glagolski prilog sadašnji: gvírēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: gvírēnje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
gvirim | gviriš | gviri | gvirimo | gvirite | gvire | |
Budućnost |
Futur I. |
gvirit ću1 gviriću |
gvirit ćeš1 gvirićeš |
gvirit će1 gviriće |
gvirit ćemo1 gvirićemo |
gvirit ćete1 gvirićete |
gvirit će1 gviriće |
Futur II. |
budem gvirio2 | budeš gvirio2 | bude gvirio2 | budemo gvirili2 | budete gvirili2 | budu gvirili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
gvirio2 sam | gvirio2 si | gvirio2 je | gvirili2 smo | gvirili2 ste | gvirili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam gvirio2 | bio si gvirio2 | bio je gvirio2 | bili smo gvirili2 | bili ste gvirili2 | bili su gvirili2 | |
Imperfekt |
gvirah | gviraše | gviraše | gvirasmo | gviraste | gvirahu | |
Kondicional I. |
gvirio2 bih | gvirio2 bi | gvirio2 bi | gvirili2 bismo | gvirili2 biste | gvirili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih gvirio2 | bio bi gvirio2 | bio bi gvirio2 | bili bismo gvirili2 | bili biste gvirili2 | bili bi gvirili2 | |
Imperativ |
- | gviri | - | gvirimo | gvirite | - | |
Glagolski pridjev radni |
gvirio m. / gvirila f. / gvirilo n | gvirili m. / gvirile f. / gvirila n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „gviriti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1