strčati
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /střt͡ʃati/
- Hifenacija: str‧ča‧ti
Glagol
uredistr̀čati (ćirilica стр̀чати) svrš.
Značenja:
- (značenje izvedeno preko sinonima) viriti, pomaljati se, videti se, izdizati se stršiti, strčati, poznavati se, gviriti, pružati se uvis, izlaziti, izvirivati, viriti, pomaljati se, videti se, izdizati se stršiti, strčati, poznavati se, gviriti, pružati se uvis, izlaziti, izvirivati, diferencirati se, odskakati, fig. odudarati fig., iskakati, razlikovati se, izdvajati se, raspoznavati se, distonirati, isticati se diferencirati se, odskakati, odudarati fig., iskakati, razlikovati se, izdvajati se, raspoznavati se, distonirati, isticati se [1]
Sinonimi:
- viriti, pomaljati se, videti se, izdizati se stršiti, strčati, poznavati se, gviriti, pružati se uvis, izlaziti, izvirivati, viriti, pomaljati se, videti se, izdizati se stršiti, strčati, poznavati se, gviriti, pružati se uvis, izlaziti, izvirivati, diferencirati se, odskakati, fig. odudarati fig., iskakati, razlikovati se, izdvajati se, raspoznavati se, distonirati, isticati se diferencirati se, odskakati, odudarati fig., iskakati, razlikovati se, izdvajati se, raspoznavati se, distonirati, isticati se [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola strčati
Infinitiv: strčati | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: str̀čāvši | Glagolska imenica: - | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
strčim | strčiš | strči | strčimo | strčite | strče | |
Budućnost |
Futur I. |
strčat ću1 strčaću |
strčat ćeš1 strčaćeš |
strčat će1 strčaće |
strčat ćemo1 strčaćemo |
strčat ćete1 strčaćete |
strčat će1 strčaće |
Futur II. |
budem strčao2 | budeš strčao2 | bude strčao2 | budemo strčali2 | budete strčali2 | budu strčali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
strčao2 sam | strčao2 si | strčao2 je | strčali2 smo | strčali2 ste | strčali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam strčao2 | bio si strčao2 | bio je strčao2 | bili smo strčali2 | bili ste strčali2 | bili su strčali2 | |
Aorist |
strčah | strča | strča | strčasmo | strčaste | strčaše | |
Kondicional I. |
strčao2 bih | strčao2 bi | strčao2 bi | strčali2 bismo | strčali2 biste | strčali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih strčao2 | bio bi strčao2 | bio bi strčao2 | bili bismo strčali2 | bili biste strčali2 | bili bi strčali2 | |
Imperativ |
- | strči | - | strčimo | strčite | - | |
Glagolski pridjev radni |
strčao m. / strčala f. / strčalo n | strčali m. / strčale f. / strčala n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „strčati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1