viriti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /ʋǐːriti/
- Hifenacija: vi‧ri‧ti
Glagol
uredivíriti (ćirilica ви́рити) nesvrš.
Značenja:
- gledati potajno ili iz prikrajka[1]
- (značenje izvedeno preko sinonima) viriti, pomaljati se, neprel. štrčati nesvrš. neprel., strčati, poznavati se, gviriti, izlaziti, izvirivati, viriti, pomaljati se, štrčati nesvrš. neprel., strčati, poznavati se, gviriti, izlaziti, izvirivati, sresti se, sresti (nekoga), naći se (s nekim), izr. ukrstiti puteve izr., susresti se, prel. sastati se svrš. prel., poznavati se, ostati kao trag, ostati svrš. neprel. [1]
Sinonimi:
- zviriti, zirkati, provirivati, škiljiti, očijukati, čkiljiti, gviriti, ždrakati, pogledavati, kibicovati, navirivati se, pogletkivati, fam. lukati fam., gleduckati fam., šacovati fam., glediti fam. [1]
- viriti, pomaljati se, neprel. štrčati nesvrš. neprel., strčati, poznavati se, gviriti, izlaziti, izvirivati, viriti, pomaljati se, štrčati nesvrš. neprel., strčati, poznavati se, gviriti, izlaziti, izvirivati, sresti se, sresti (nekoga), naći se (s nekim), izr. ukrstiti puteve izr., susresti se, prel. sastati se svrš. prel., poznavati se, ostati kao trag, ostati svrš. neprel. [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola viriti
Infinitiv: viriti | Glagolski prilog sadašnji: vírēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: vírēnje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
virim | viriš | viri | virimo | virite | vire | |
Budućnost |
Futur I. |
virit ću1 viriću |
virit ćeš1 virićeš |
virit će1 viriće |
virit ćemo1 virićemo |
virit ćete1 virićete |
virit će1 viriće |
Futur II. |
budem virio2 | budeš virio2 | bude virio2 | budemo virili2 | budete virili2 | budu virili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
virio2 sam | virio2 si | virio2 je | virili2 smo | virili2 ste | virili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam virio2 | bio si virio2 | bio je virio2 | bili smo virili2 | bili ste virili2 | bili su virili2 | |
Imperfekt |
virah | viraše | viraše | virasmo | viraste | virahu | |
Kondicional I. |
virio2 bih | virio2 bi | virio2 bi | virili2 bismo | virili2 biste | virili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih virio2 | bio bi virio2 | bio bi virio2 | bili bismo virili2 | bili biste virili2 | bili bi virili2 | |
Imperativ |
- | viri | - | virimo | virite | - | |
Glagolski pridjev radni |
virio m. / virila f. / virilo n | virili m. / virile f. / virila n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „viriti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1