nagoniti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /naɡǒniti/
- Hifenacija: na‧go‧ni‧ti
Glagol
uredinagòniti (ćirilica наго̀нити) nesvrš.
Značenja:
- (značenje izvedeno preko sinonima) upravljati, usmeravati, napominjati, spominjati, citirati, mamiti, huškati, zavoditi, goniti, nagoniti, fam. navlačiti fam., nagovarati, primamljivati, vrbovati, nadahnjivati, naterivati, prizivati, fig. gurati fig., vabiti [1]
- (značenje izvedeno preko sinonima) podgovarati, poticati, fam. muvati fam., nagoniti, podjarivati, žarg. ložiti žarg., huškati, pujdati, pržiti žarg., rajcati, izazivati, potpaljivati fam., ubeđivati, vrbovati, podbunjivati, paliti žarg., terati, navoditi, podsticati, podgovarati, poticati, muvati fam., nagoniti, podjarivati, ložiti žarg., huškati, pujdati, pržiti žarg., rajcati, izazivati, potpaljivati fam., ubeđivati, vrbovati, podbunjivati, paliti žarg., terati, navoditi, podsticati, navoditi [1]
Sinonimi:
- upravljati, usmeravati, napominjati, spominjati, citirati, mamiti, huškati, zavoditi, goniti, nagoniti, fam. navlačiti fam., nagovarati, primamljivati, vrbovati, nadahnjivati, naterivati, prizivati, fig. gurati fig., vabiti [1]
- podgovarati, poticati, fam. muvati fam., nagoniti, podjarivati, žarg. ložiti žarg., huškati, pujdati, pržiti žarg., rajcati, izazivati, potpaljivati fam., ubeđivati, vrbovati, podbunjivati, paliti žarg., terati, navoditi, podsticati, podgovarati, poticati, muvati fam., nagoniti, podjarivati, ložiti žarg., huškati, pujdati, pržiti žarg., rajcati, izazivati, potpaljivati fam., ubeđivati, vrbovati, podbunjivati, paliti žarg., terati, navoditi, podsticati, navoditi [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola nagoniti
Infinitiv: nagoniti | Glagolski prilog sadašnji: nàgonēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: nàgonjēnje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
nagonim | nagoniš | nagoni | nagonimo | nagonite | nagone | |
Budućnost |
Futur I. |
nagonit ću1 nagoniću |
nagonit ćeš1 nagonićeš |
nagonit će1 nagoniće |
nagonit ćemo1 nagonićemo |
nagonit ćete1 nagonićete |
nagonit će1 nagoniće |
Futur II. |
budem nagonio2 | budeš nagonio2 | bude nagonio2 | budemo nagonili2 | budete nagonili2 | budu nagonili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
nagonio2 sam | nagonio2 si | nagonio2 je | nagonili2 smo | nagonili2 ste | nagonili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam nagonio2 | bio si nagonio2 | bio je nagonio2 | bili smo nagonili2 | bili ste nagonili2 | bili su nagonili2 | |
Imperfekt |
nagonjah | nagonjaše | nagonjaše | nagonjasmo | nagonjaste | nagonjahu | |
Kondicional I. |
nagonio2 bih | nagonio2 bi | nagonio2 bi | nagonili2 bismo | nagonili2 biste | nagonili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih nagonio2 | bio bi nagonio2 | bio bi nagonio2 | bili bismo nagonili2 | bili biste nagonili2 | bili bi nagonili2 | |
Imperativ |
- | nagoni | - | nagonimo | nagonite | - | |
Glagolski pridjev radni |
nagonio m. / nagonila f. / nagonilo n | nagonili m. / nagonile f. / nagonila n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
nagonjen m. / nagonjena f. / nagonjeno n | nagonjeni m. / nagonjene f. / nagonjena n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „nagoniti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1