odvratiti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /odʋrǎːtiti/
- Hifenacija: o‧dvra‧ti‧ti
Glagol
urediodvrátiti (ćirilica одвра́тити) svrš.
Značenja:
- (značenje izvedeno preko sinonima) sputati, prevenirati, zaustaviti, suzbiti, zamrsiti, fam. ustaviti fam., fig. saseći fig., otežati, preteći, pokolebati suž., osujetiti, sprečiti, ne dopustiti, poremetiti, predusresti, preduprediti, zadržati, potisnuti, ret. skučiti ret., uskratiti, uzbiti ret., preduhitriti, preprečiti, poprečiti, zatomiti, ne dati fam., zaprečiti, omesti, stati na put, zakočiti, zavezati, odbiti, ograničiti [1]
Sinonimi:
- sputati, prevenirati, zaustaviti, suzbiti, zamrsiti, fam. ustaviti fam., fig. saseći fig., otežati, preteći, pokolebati suž., osujetiti, sprečiti, ne dopustiti, poremetiti, predusresti, preduprediti, zadržati, potisnuti, ret. skučiti ret., uskratiti, uzbiti ret., preduhitriti, preprečiti, poprečiti, zatomiti, ne dati fam., zaprečiti, omesti, stati na put, zakočiti, zavezati, odbiti, ograničiti [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola odvratiti
Infinitiv: odvratiti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: odvrátīvši | Glagolska imenica: - | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
odvratim | odvratiš | odvrati | odvratimo | odvratite | odvrate | |
Budućnost |
Futur I. |
odvratit ću1 odvratiću |
odvratit ćeš1 odvratićeš |
odvratit će1 odvratiće |
odvratit ćemo1 odvratićemo |
odvratit ćete1 odvratićete |
odvratit će1 odvratiće |
Futur II. |
budem odvratio2 | budeš odvratio2 | bude odvratio2 | budemo odvratili2 | budete odvratili2 | budu odvratili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
odvratio2 sam | odvratio2 si | odvratio2 je | odvratili2 smo | odvratili2 ste | odvratili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam odvratio2 | bio si odvratio2 | bio je odvratio2 | bili smo odvratili2 | bili ste odvratili2 | bili su odvratili2 | |
Aorist |
odvratih | odvrati | odvrati | odvratismo | odvratiste | odvratiše | |
Kondicional I. |
odvratio2 bih | odvratio2 bi | odvratio2 bi | odvratili2 bismo | odvratili2 biste | odvratili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih odvratio2 | bio bi odvratio2 | bio bi odvratio2 | bili bismo odvratili2 | bili biste odvratili2 | bili bi odvratili2 | |
Imperativ |
- | odvrati | - | odvratimo | odvratite | - | |
Glagolski pridjev radni |
odvratio m. / odvratila f. / odvratilo n | odvratili m. / odvratile f. / odvratila n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
odvraćen m. / odvraćena f. / odvraćeno n | odvraćeni m. / odvraćene f. / odvraćena n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „odvratiti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1