prelaziti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /prělaziti/
- Hifenacija: pre‧la‧zi‧ti
Glagol
urediprèlaziti (ćirilica прѐлазити) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
- Idući premeštati se na drugu stranu. [1]
- Završavati razred. [1]
- Prestajati osećati zdravstvene tegobe. [1]
- Premestiti se ili prevesti se na drugu stranu. [1]
- Premestiti se iz jednog mesta na drugo. [1]
- Promeniti zanimanje. [1]
- Prestati boleti. [1]
Primeri:
- I sȁd tȕ na sokáku s[u] òni prèlazili, a jȃ ȍdud kȁk sam júrio, jȃ nà njī nàteram. Laćarak Jaša Tomić Neuzina [1]
- Sa dòbrīm sam prèlazila, nísam bíla òdličan. Bačinci [1]
- Dȕgo jȃ ȉmam záguš. Kad se gȗšim, ȍnak mi dádu medecíne i nèkcije, pȍčne da me prèlazi, pa pȍsle jòpēt. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
- Nè mož s kȍlim préći. [2] Čenta Novo Miloševo [1]
- Sȁm tȕ mȁlo u komšìluk prȇđem. Sremski Karlovci [1]
- Ȏn je vòlo jèdnu lépu dèvōjku, al je mláda ȕmrla, ȏn níje vȉše tȅvo da se žȅni i prèšo u pòpa. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
- Jȃ sam čȉtala, i kad sam jȃ bíla gòtova, óna préšla, sȁd nè mogu da se sȅtim kȍlko mi dála nȍvaca. Veliki Gaj [1]
- Bȉo jedȁn pastȗv. Nísmo ni smȅli da prȇđemo kod njȅga. Pavliš Vršac [1]
- Prȇđem tȉm pùkovnīka. [3] Gospođinci [1]
- Prȇđe blȉže mène. [2] Itebej [1]
- Mladenci se odmaraju u štali, vajatu ili u sobi. U nekim kućama oni su imali svoju sobu samo za vreme dok ne „pređu" pogačari, a posle spavaju u štali, u magacinu ili u vajatu. [4] [1]
- Prèšla me nòga, sȁd mi je dȍbro, al sam lȅžala šȇs nȅdelja od nòge. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Vršac [1]
Sinonimi:
Izrazi:
- Preko nje jeprešla cela regimenta ("bila je u ljubavnom odnosu sa mnogo muškaraca"). Sombor [1]
- preći nekom preko glave ("dosaditi nekome"; "Prešo mu preko glave"). [1]
- preći prag ("preterati"). Taraš [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola prelaziti
Infinitiv: prelaziti | Glagolski prilog sadašnji: -azēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: prèlažēnje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
prelazim | prelaziš | prelazi | prelazimo | prelazite | prelaze | |
Budućnost |
Futur I. |
prelazit ću1 prelaziću |
prelazit ćeš1 prelazićeš |
prelazit će1 prelaziće |
prelazit ćemo1 prelazićemo |
prelazit ćete1 prelazićete |
prelazit će1 prelaziće |
Futur II. |
budem prelazio2 | budeš prelazio2 | bude prelazio2 | budemo prelazili2 | budete prelazili2 | budu prelazili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
prelazio2 sam | prelazio2 si | prelazio2 je | prelazili2 smo | prelazili2 ste | prelazili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam prelazio2 | bio si prelazio2 | bio je prelazio2 | bili smo prelazili2 | bili ste prelazili2 | bili su prelazili2 | |
Imperfekt |
prelažah | prelažaše | prelažaše | prelažasmo | prelažaste | prelažahu | |
Kondicional I. |
prelazio2 bih | prelazio2 bi | prelazio2 bi | prelazili2 bismo | prelazili2 biste | prelazili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih prelazio2 | bio bi prelazio2 | bio bi prelazio2 | bili bismo prelazili2 | bili biste prelazili2 | bili bi prelazili2 | |
Imperativ |
- | prelazi | - | prelazimo | prelazite | - | |
Glagolski pridjev radni |
prelazio m. / prelazila f. / prelazilo n | prelazili m. / prelazile f. / prelazila n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „prelaziti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 294. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 179.
- ↑ Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 66.