uvlačiti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /uʋlǎːt͡ʃiti/
- Hifenacija: u‧vla‧či‧ti
Glagol
urediuvláčiti (ćirilica увла́чити) nesvrš.
Značenja:
- (značenje izvedeno preko sinonima) ušmrknuti, povući, udahnuti (~ nešto kroz nos), ubaciti, uključiti, umešati (~ nekoga u nešto), zavući, staviti, gurnuti, metnuti, ugurati, udenuti, utaknuti, uvesti, zadenuti [1]
Sinonimi:
- ušmrknuti, povući, udahnuti (~ nešto kroz nos), ubaciti, uključiti, umešati (~ nekoga u nešto), zavući, staviti, gurnuti, metnuti, ugurati, udenuti, utaknuti, uvesti, zadenuti [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola uvlačiti
Infinitiv: uvlačiti | Glagolski prilog sadašnji: uvláčēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: uvláčēnje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
uvlačim | uvlačiš | uvlači | uvlačimo | uvlačite | uvlače | |
Budućnost |
Futur I. |
uvlačit ću1 uvlačiću |
uvlačit ćeš1 uvlačićeš |
uvlačit će1 uvlačiće |
uvlačit ćemo1 uvlačićemo |
uvlačit ćete1 uvlačićete |
uvlačit će1 uvlačiće |
Futur II. |
budem uvlačio2 | budeš uvlačio2 | bude uvlačio2 | budemo uvlačili2 | budete uvlačili2 | budu uvlačili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
uvlačio2 sam | uvlačio2 si | uvlačio2 je | uvlačili2 smo | uvlačili2 ste | uvlačili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam uvlačio2 | bio si uvlačio2 | bio je uvlačio2 | bili smo uvlačili2 | bili ste uvlačili2 | bili su uvlačili2 | |
Imperfekt |
uvlačah | uvlačaše | uvlačaše | uvlačasmo | uvlačaste | uvlačahu | |
Kondicional I. |
uvlačio2 bih | uvlačio2 bi | uvlačio2 bi | uvlačili2 bismo | uvlačili2 biste | uvlačili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih uvlačio2 | bio bi uvlačio2 | bio bi uvlačio2 | bili bismo uvlačili2 | bili biste uvlačili2 | bili bi uvlačili2 | |
Imperativ |
- | uvlači | - | uvlačimo | uvlačite | - | |
Glagolski pridjev radni |
uvlačio m. / uvlačila f. / uvlačilo n | uvlačili m. / uvlačile f. / uvlačila n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
uvlačen m. / uvlačena f. / uvlačeno n | uvlačeni m. / uvlačene f. / uvlačena n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „uvlačiti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1