váriti
váriti
váriti (srpskohrvatski, ćir., ва́рити)
urediGlagol
urediváriti (ćirilica ва́рити) Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
- Probavljati hranu. [1]
Primeri:
- Stȍmak mu ne vȃri. Vršac [1]
- Stȁr je ȏn, nè može njègov stòmak da vȃri téško jȅlo. [2] Čenej [1]# Stalo mu varenje. Sombor [1]
Glagol
urediváriti (ćirilica ва́рити) Šablon:prel Šablon:neprel
Imenica
urediváriti, Imenica|{{{rod}}}
Kategorije:
trp.kov.kov.
Oblici:
Značenja:
- Kuvati ili peći. [1]
- Kuvati mleko. [1]
- Praviti sir. [1]
- Spajati dva gvozdena predmeta topljenjem na visokoj temperaturi. [1]
- Spajati dva gvozdena predmeta ta ko da im se krajevi preklope. [1]
- Spajanje dvaju gvozdenih predmeta topljenjem na visokoj temperaturi. [1]
- Spajanje dvaju gvozdenih predmeta tako da im se krajevi preklope. [1]
- Isto. [3] Sot Futog[1]
- Isto. [1]
- Isto. [3] Bačka Palanka[1]
- Spajanje dvaju gvozdenih predmeta čiji su krajevi zakošeni. [1]
- Spajanje dvaju gvozdenih predmeta čiji se krajevi sučelice prislone. [3] Bačka Palanka[1]
Primeri:
- Vȃre se jája i fȃrba se u rázne fȃrbe. Martonoš [1]
- Kùdelja i lȁn se u njih bȅre, tȍpi, vȃri. [1]
- Peć za krečnjak se zove varnȉca, jer se u njoj vari krečnjak. [4] [5] [6] Krašovo [1]# Òna príčala kako mu kȕva mléko, vȃri mléko. [2] Kula Novi Karlovci Subotica Kać Novo Miloševo Vršac Čenej [1]# Tȗ smo ìmali mȋ i gvòzdenu pȅćku i ȕvek smo ìmali vòde varène i tȗ ȉma sȁmovar, mȅtemo čȁja i šèćera, a oni dádu lȅba bȇla. [1]
- Òpari se vòdom varènom. [7] Itebej Bašaid [1]# Ȉmādu tàko nàmešćen lȇvak nȅki, pròbūše i òne tégle što su bíle izrànije za mléko što su várili sȉr. [8] Bašaid [1]# Vário sam svȅ tȇ kàrike kòje su ìšle na lȇvče i koje dȋ, tȏ sam vário zdrȁvo iz vȁtre. [9] Kovilj Bački Brestovac Vršac [1]# Ùzanu kàriku smo várili, šìne smo várili. Svȅ rȕčno, rȕčno is kòvāčke vȁtre [sam] vário. [3] Titel Sot Neštin Irig Neradin Inđija Krčedin Bačka Palanka Futog Novi Sad Turija Kać [1]
- Šȉ ne dȍbijemo u prȁvom dȇlu, na tòčkove dr̀vene smotávo sam i[h] rȕčno i vário sam na préklop, i ȍnda ȍbavezno tȗ bȕde nȅšto krȁća, ȍnda mȋ njȗ pȍsle štrȅkujemo — tȅglimo. Kovilj [1]# Bílo je nȅkad várēnje. Tȏ se ùgrejalo ù vatri gvȏžđe, i jèdno i drȕgo, i ȍndak se pȗšta ȉc. [3] Neradin Neštin Irig Inđija Bačka Palanka Kać Kovilj Titel [1]# Várēnje na préklop. Tȍ ìde ako nam je ljúto gvȏžđe (mȋ tȏ kȃžemo ljúto — tvŕdo), ȍnda ubàcujemo kȍsu, ot kòse párče jȍš tvȑđe ali tȁnko ȉzmeđu tȍg, i ȍnda péska ùbāciš ù to i ȍnda dȍbiješ tȏ várēnje takozvȃno na préklop, na ȉc. [1]
- I bȁciš tȋ u vȁtru pésak tȗ nà to gvóžđe i ȍnda sàmo mȏraš da znȃš kȁd trȅba da ìzāđe nȁpolje da sàstaviš — tȏ je várēnje na préklop. [3] Kovilj Futog [1]# Sàmo okrúglo i u čètir ćòška se tàko [radi], a flȁh — tȏ dòlazi tàko [na spajanje]. Òvo se zòve várēnje na spájānje. [3] Neštin [1]# Ìmāš kȏso várēnje ìz vatre, túpo i sȕdarno. [3] Bačka Palanka [1]
Izvedene reči:
Sinonimi:
Reference
uredi- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 Dejan Miloradov, Kovačka i potkivačka terminologija južne Bačke i severnog Srema (rukopis magistarskog rada).
- ↑ Jovan Živojnović, Kroz južni Banat (putničke beleške i razmišljanja). — LMS, 255, 1909, 37—64, str. 52.
- ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 73.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 145.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 195, 499.
- ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 86.