opunomoćiti

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /opunomǒt͡ɕiti/
• Hifenacija: o‧pu‧no‧mo‧ći‧ti

Glagol

opunomòćiti (ćirilica опуномо̀ћити) svrš.

Značenja:

1. (značenje izvedeno preko sinonima) akreditovati, legalizovati, regulisati, odobriti, hrv. ovjeroviti hrv., ozakoniti, overiti, potkrepiti (nečijim autoritetom), omogućiti, ozvaničiti, autorizovati, dopustiti, opunomoćiti, autorizirati, verifikovati, dozvoliti

Sinonimi:

1. akreditovati, legalizovati, regulisati, odobriti, hrv. ovjeroviti hrv., ozakoniti, overiti, potkrepiti (nečijim autoritetom), omogućiti, ozvaničiti, autorizovati, dopustiti, opunomoćiti, autorizirati, verifikovati, dozvoliti

Konjugacija

Konjugacija glagola opunomoćiti

Infinitiv: opunomoćiti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: opunomòćīvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		opunomoćim	opunomoćiš	opunomoći	opunomoćimo	opunomoćite	opunomoće
Budućnost	Futur I.	opunomoćit ću1 opunomoćiću	opunomoćit ćeš1 opunomoćićeš	opunomoćit će1 opunomoćiće	opunomoćit ćemo1 opunomoćićemo	opunomoćit ćete1 opunomoćićete	opunomoćit će1 opunomoćiće
	Futur II.	budem opunomoćio2	budeš opunomoćio2	bude opunomoćio2	budemo opunomoćili2	budete opunomoćili2	budu opunomoćili2
Prošlost	Perfekt	opunomoćio2 sam	opunomoćio2 si	opunomoćio2 je	opunomoćili2 smo	opunomoćili2 ste	opunomoćili2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam opunomoćio2	bio si opunomoćio2	bio je opunomoćio2	bili smo opunomoćili2	bili ste opunomoćili2	bili su opunomoćili2
	Aorist	opunomoćih	opunomoći	opunomoći	opunomoćismo	opunomoćiste	opunomoćiše
Kondicional I.		opunomoćio2 bih	opunomoćio2 bi	opunomoćio2 bi	opunomoćili2 bismo	opunomoćili2 biste	opunomoćili2 bi
Kondicional II.		bio bih opunomoćio2	bio bi opunomoćio2	bio bi opunomoćio2	bili bismo opunomoćili2	bili biste opunomoćili2	bili bi opunomoćili2
Imperativ		-	opunomoći	-	opunomoćimo	opunomoćite	-
Glagolski pridjev radni		opunomoćio m. / opunomoćila f. / opunomoćilo n			opunomoćili m. / opunomoćile f. / opunomoćila n
Glagolski pridjev trpni		opunomoćen m. / opunomoćena f. / opunomoćeno n			opunomoćeni m. / opunomoćene f. / opunomoćena n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „opunomoćiti” u Hrvatskom jezičnom portalu