ozakoniti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /ozǎːkoniti/
- Hifenacija: o‧za‧ko‧ni‧ti
Glagol
urediozákoniti (ćirilica оза́конити) svrš.
Značenja:
- (značenje izvedeno preko sinonima) akreditovati, legalizovati, regulisati, odobriti, hrv. ovjeroviti hrv., ozakoniti, overiti, potkrepiti (nečijim autoritetom), omogućiti, ozvaničiti, autorizovati, dopustiti, opunomoćiti, autorizirati, verifikovati, dozvoliti [1]
Sinonimi:
- akreditovati, legalizovati, regulisati, odobriti, hrv. ovjeroviti hrv., ozakoniti, overiti, potkrepiti (nečijim autoritetom), omogućiti, ozvaničiti, autorizovati, dopustiti, opunomoćiti, autorizirati, verifikovati, dozvoliti [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola ozakoniti
Infinitiv: ozakoniti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: ozákonīvši | Glagolska imenica: - | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
ozakonim | ozakoniš | ozakoni | ozakonimo | ozakonite | ozakone | |
Budućnost |
Futur I. |
ozakonit ću1 ozakoniću |
ozakonit ćeš1 ozakonićeš |
ozakonit će1 ozakoniće |
ozakonit ćemo1 ozakonićemo |
ozakonit ćete1 ozakonićete |
ozakonit će1 ozakoniće |
Futur II. |
budem ozakonio2 | budeš ozakonio2 | bude ozakonio2 | budemo ozakonili2 | budete ozakonili2 | budu ozakonili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
ozakonio2 sam | ozakonio2 si | ozakonio2 je | ozakonili2 smo | ozakonili2 ste | ozakonili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam ozakonio2 | bio si ozakonio2 | bio je ozakonio2 | bili smo ozakonili2 | bili ste ozakonili2 | bili su ozakonili2 | |
Aorist |
ozakonih | ozakoni | ozakoni | ozakonismo | ozakoniste | ozakoniše | |
Kondicional I. |
ozakonio2 bih | ozakonio2 bi | ozakonio2 bi | ozakonili2 bismo | ozakonili2 biste | ozakonili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih ozakonio2 | bio bi ozakonio2 | bio bi ozakonio2 | bili bismo ozakonili2 | bili biste ozakonili2 | bili bi ozakonili2 | |
Imperativ |
- | ozakoni | - | ozakonimo | ozakonite | - | |
Glagolski pridjev radni |
ozakonio m. / ozakonila f. / ozakonilo n | ozakonili m. / ozakonile f. / ozakonila n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
ozakonjen m. / ozakonjena f. / ozakonjeno n | ozakonjeni m. / ozakonjene f. / ozakonjena n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „ozakoniti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1