razbucati

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /razbǔːt͡sati/
• Hifenacija: raz‧bu‧ca‧ti

Glagol

razbúcati (ćirilica разбу́цати) svrš.

Značenja:

1. (značenje izvedeno preko sinonima) ruinirati, dokrajčiti, uništiti, zgromiti, ukloniti, sravniti sa zemljom, zdrobiti, razgraditi, fig. minirati fig., zatrti, zdrobiti sve pred sobom, skrhati, devastirati, upropastiti, srubiti, demolirati, srušiti, reg. potrgati reg., razrušiti, smožditi, oštetiti, oburvati, satrti, skršiti, razbiti u prah, raspršiti, rasturiti, porušiti, pretvoriti u prah, razbiti kao dete zvečku, smrviti, razbiti, sagoreti fig., utući, smrskati, razbucati

Sinonimi:

1. ruinirati, dokrajčiti, uništiti, zgromiti, ukloniti, sravniti sa zemljom, zdrobiti, razgraditi, fig. minirati fig., zatrti, zdrobiti sve pred sobom, skrhati, devastirati, upropastiti, srubiti, demolirati, srušiti, reg. potrgati reg., razrušiti, smožditi, oštetiti, oburvati, satrti, skršiti, razbiti u prah, raspršiti, rasturiti, porušiti, pretvoriti u prah, razbiti kao dete zvečku, smrviti, razbiti, sagoreti fig., utući, smrskati, razbucati

Konjugacija

Konjugacija glagola razbucati

Infinitiv: razbucati		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: razbúcāvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		razbucam	razbucaš	razbuca	razbucamo	razbucate	razbucaju
Budućnost	Futur I.	razbucat ću1 razbucaću	razbucat ćeš1 razbucaćeš	razbucat će1 razbucaće	razbucat ćemo1 razbucaćemo	razbucat ćete1 razbucaćete	razbucat će1 razbucaće
	Futur II.	budem razbucao2	budeš razbucao2	bude razbucao2	budemo razbucali2	budete razbucali2	budu razbucali2
Prošlost	Perfekt	razbucao2 sam	razbucao2 si	razbucao2 je	razbucali2 smo	razbucali2 ste	razbucali2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam razbucao2	bio si razbucao2	bio je razbucao2	bili smo razbucali2	bili ste razbucali2	bili su razbucali2
	Aorist	razbucah	razbuca	razbuca	razbucasmo	razbucaste	razbucaše
Kondicional I.		razbucao2 bih	razbucao2 bi	razbucao2 bi	razbucali2 bismo	razbucali2 biste	razbucali2 bi
Kondicional II.		bio bih razbucao2	bio bi razbucao2	bio bi razbucao2	bili bismo razbucali2	bili biste razbucali2	bili bi razbucali2
Imperativ		-	razbucaj	-	razbucajmo	razbucajte	-
Glagolski pridjev radni		razbucao m. / razbucala f. / razbucalo n			razbucali m. / razbucale f. / razbucala n
Glagolski pridjev trpni		razbucan m. / razbucana f. / razbucano n			razbucani m. / razbucane f. / razbucana n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „razbucati” u Hrvatskom jezičnom portalu