vucarati
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /ʋut͡sǎrati/
- Hifenacija: vu‧ca‧ra‧ti
Glagol
uredivucàrati (ćirilica вуца̀рати) nesvrš.
Značenja:
- hodati besciljno [1]
Sinonimi:
- vodati se, vršljati, povlačiti se, fam. zujati fam., lutati, potucati se, zevati, potezati se, tegliti se, reg. langati reg., veskati se reg., tepati se reg., prometati se, šalabazati fam., ret. klatariti se ret., verati se ret., lolati se reg., krivudati, šetkati se, cunjati, vandrovati reg., bazati, ići bez cilja, zjakati, lunjati, šetati, tepsti se reg., vrdati, švrljati, ići kojekuda, landarati, krivuljati, zijati, motljati se fam., trapati ret., vucarati se, vrludati, curiti ret., bavrljati reg., ševrdati, prebijati se, šarati, lazdekati reg., landrati reg., bazati, krstariti, luftirati fam., landati reg., smucati se, izr. ići od nemila do nedraga izr., blejati, vrzmati se, vrsti se ret., lomiti se [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola vucarati
Infinitiv: vucarati | Glagolski prilog sadašnji: vucàrajūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: vucàrānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
vucaram | vucaraš | vucara | vucaramo | vucarate | vucaraju | |
Budućnost |
Futur I. |
vucarat ću1 vucaraću |
vucarat ćeš1 vucaraćeš |
vucarat će1 vucaraće |
vucarat ćemo1 vucaraćemo |
vucarat ćete1 vucaraćete |
vucarat će1 vucaraće |
Futur II. |
budem vucarao2 | budeš vucarao2 | bude vucarao2 | budemo vucarali2 | budete vucarali2 | budu vucarali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
vucarao2 sam | vucarao2 si | vucarao2 je | vucarali2 smo | vucarali2 ste | vucarali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam vucarao2 | bio si vucarao2 | bio je vucarao2 | bili smo vucarali2 | bili ste vucarali2 | bili su vucarali2 | |
Imperfekt |
vucarah | vucaraše | vucaraše | vucarasmo | vucaraste | vucarahu | |
Kondicional I. |
vucarao2 bih | vucarao2 bi | vucarao2 bi | vucarali2 bismo | vucarali2 biste | vucarali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih vucarao2 | bio bi vucarao2 | bio bi vucarao2 | bili bismo vucarali2 | bili biste vucarali2 | bili bi vucarali2 | |
Imperativ |
- | vucaraj | - | vucarajmo | vucarajte | - | |
Glagolski pridjev radni |
vucarao m. / vucarala f. / vucaralo n | vucarali m. / vucarale f. / vucarala n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
vucaran m. / vucarana f. / vucarano n | vucarani m. / vucarane f. / vucarana n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „vucarati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1