vozikati
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /ʋozǐkati/
- Hifenacija: vo‧zi‧ka‧ti
Glagol
uredivozìkati (ćirilica возѝкати) nesvrš.
Značenja:
- voziti tamo-amo[1]
- (značenje izvedeno preko sinonima) vozikati, petljati, mućkati, fig. kovati fig., motati, podvaljivati, fam. burgijati fam., žarg. varati žarg., rovariti, ret. prtljati ret., muljati fam., mutljati, kuvati fig., mutiti fig., smerati, podmetati, šurovati ret., intrigirati, munđati fam., spletkariti, izmišljati, lagati, petljati, mućkati, kovati fig., motati, podvaljivati, burgijati fam., varati žarg., rovariti, prtljati ret., muljati fam., mutljati, kuvati fig., mutiti fig., smerati, podmetati, šurovati ret., intrigirati, munđati fam., spletkariti, izmišljati, lagati, zloupotrebljavati, iskorištavati, praviti ludim, manipulisati, obmanjivati fig. zloupotrebljavati, iskorištavati, praviti ludim, manipulisati, obmanjivati fig. [1]
Sinonimi:
- vozati, vozakati, vozukati, vozarati, fam. ševrljati fam. [1]
- vozikati, petljati, mućkati, fig. kovati fig., motati, podvaljivati, fam. burgijati fam., žarg. varati žarg., rovariti, ret. prtljati ret., muljati fam., mutljati, kuvati fig., mutiti fig., smerati, podmetati, šurovati ret., intrigirati, munđati fam., spletkariti, izmišljati, lagati, petljati, mućkati, kovati fig., motati, podvaljivati, burgijati fam., varati žarg., rovariti, prtljati ret., muljati fam., mutljati, kuvati fig., mutiti fig., smerati, podmetati, šurovati ret., intrigirati, munđati fam., spletkariti, izmišljati, lagati, zloupotrebljavati, iskorištavati, praviti ludim, manipulisati, obmanjivati fig. zloupotrebljavati, iskorištavati, praviti ludim, manipulisati, obmanjivati fig. [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola vozikati
Infinitiv: vozikati | Glagolski prilog sadašnji: vozìkajūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: vozìkānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
vozikam | vozikaš | vozika | vozikamo | vozikate | vozikaju | |
Budućnost |
Futur I. |
vozikat ću1 vozikaću |
vozikat ćeš1 vozikaćeš |
vozikat će1 vozikaće |
vozikat ćemo1 vozikaćemo |
vozikat ćete1 vozikaćete |
vozikat će1 vozikaće |
Futur II. |
budem vozikao2 | budeš vozikao2 | bude vozikao2 | budemo vozikali2 | budete vozikali2 | budu vozikali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
vozikao2 sam | vozikao2 si | vozikao2 je | vozikali2 smo | vozikali2 ste | vozikali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam vozikao2 | bio si vozikao2 | bio je vozikao2 | bili smo vozikali2 | bili ste vozikali2 | bili su vozikali2 | |
Imperfekt |
vozikah | vozikaše | vozikaše | vozikasmo | vozikaste | vozikahu | |
Kondicional I. |
vozikao2 bih | vozikao2 bi | vozikao2 bi | vozikali2 bismo | vozikali2 biste | vozikali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih vozikao2 | bio bi vozikao2 | bio bi vozikao2 | bili bismo vozikali2 | bili biste vozikali2 | bili bi vozikali2 | |
Imperativ |
- | vozikaj | - | vozikajmo | vozikajte | - | |
Glagolski pridjev radni |
vozikao m. / vozikala f. / vozikalo n | vozikali m. / vozikale f. / vozikala n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „vozikati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1