mutiti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /mǔːtiti/
- Hifenacija: mu‧ti‧ti
Glagol
uredimútiti (ćirilica му́тити) nesvrš.
Značenja:
- spremati nešto mešanjem, ubacivatni nešto u drugačiji kontekst, slabo razlikovati[1]
- (značenje izvedeno preko sinonima) razređivati, razmućivati, rastvarati, mućkati [1]
- (značenje izvedeno preko sinonima) lagati, rovariti, mutljati, fig. mutiti fig., smerati, kuvati fig., fam. munđati fam., varati, izmišljati, ret. prtljati ret., žarg. vozati žarg., kovati fig., brkati fig., burgijati fam., spletkariti, mućkati, šurovati ret., motati, muljati fam., podvaljivati, podmetati, intrigirati [1]
Sinonimi:
- lupati (mleko, maslac, pavlaku), mućkati, bućkati, biti, reg. butati reg., butljati reg., prevrtati, bućkati, mućkati, okretati, mutiti, prevrtati, bućkati, mućkati, okretati, mutiti, premetati, premeštati (~ karte ili figure), kombinovati, kompilirati, žarg. miksovati žarg., šarati, protkivati, menjati, zamenjivati, brkati [1]
- razređivati, razmućivati, rastvarati, mućkati [1]
- lagati, rovariti, mutljati, fig. mutiti fig., smerati, kuvati fig., fam. munđati fam., varati, izmišljati, ret. prtljati ret., žarg. vozati žarg., kovati fig., brkati fig., burgijati fam., spletkariti, mućkati, šurovati ret., motati, muljati fam., podvaljivati, podmetati, intrigirati [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola mutiti
Infinitiv: mutiti | Glagolski prilog sadašnji: mútēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: múćēnje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
mutim | mutiš | muti | mutimo | mutite | mute | |
Budućnost |
Futur I. |
mutit ću1 mutiću |
mutit ćeš1 mutićeš |
mutit će1 mutiće |
mutit ćemo1 mutićemo |
mutit ćete1 mutićete |
mutit će1 mutiće |
Futur II. |
budem mutio2 | budeš mutio2 | bude mutio2 | budemo mutili2 | budete mutili2 | budu mutili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
mutio2 sam | mutio2 si | mutio2 je | mutili2 smo | mutili2 ste | mutili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam mutio2 | bio si mutio2 | bio je mutio2 | bili smo mutili2 | bili ste mutili2 | bili su mutili2 | |
Imperfekt |
mućah | mućaše | mućaše | mućasmo | mućaste | mućahu | |
Kondicional I. |
mutio2 bih | mutio2 bi | mutio2 bi | mutili2 bismo | mutili2 biste | mutili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih mutio2 | bio bi mutio2 | bio bi mutio2 | bili bismo mutili2 | bili biste mutili2 | bili bi mutili2 | |
Imperativ |
- | muti | - | mutimo | mutite | - | |
Glagolski pridjev radni |
mutio m. / mutila f. / mutilo n | mutili m. / mutile f. / mutila n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
mućen m. / mućena f. / mućeno n | mućeni m. / mućene f. / mućena n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „mutiti” u Hrvatskom jezičnom portalu